Na godišnjem sam. Kolektivnom. Hm, za mene ovakvog teškog individualca, sve šta je kolektivno baš mi i nije drago. Čini mi gricule. Pa taman bila tako dobra stvar kao godišnji odmor. E sad šta je tu je, tribalo bi i ovo vrime iskoristit na najbolji mogući način. Na skijanje ne idem, ne zato šta ne bih volija, ma u stvari potiskujem tu želju već dugo godina, ali eto, bit će valjda i to. Jednog dana....

Srića da nam je vrime dobro, ovo sunce baš mami vani. Jedan od mojih omiljenih vidova rekreacije, naravno osim bauljanja bespućima sa digitalcem u borbenom položaju, je i brčkanje po vrtu. Najbolja sprava za odmor od ovih svakodnevnih sjedaćih i jedačkih seansi je motika. Dobra stara motika. Naravno i njezini rođaci. Mašklini, lopate, pile, sikire... Nema kruva bez lopate, pardon motike... To vam je živa istina.

Jučer sam se uvatija u koštac sa panjevima. Tribalo ih je konačno iščupat iz zemlje da oslobodim prostora za zasadit nešto novoga na kraju ove zime. Pa onda iskopaj malo tu, udri sa druge strane, povuci potegni, ima tu i čučnjeva i skokova i istezanja i potezanja više nego li u Vesne Mimice i one njezine trupe mršavica sa facijalnim grčem na licu...

Pustimo mi mršavice, vratimo se na moje panjeve. Jedan se toliko duboko zabija da nikako nije popušta. Kopaj, mrdaj, pilaj, udri sikirom, a on i dalje stoji postojano kano klisurina...
Panj se naprosto zapanjio! Evo, baš mi je da inspiraciju za prigodnu pjesmicu

Nos se zanosio
Jež se naježio
Slon se naslonio
Panj se zapanjio....

Ali na kraju, pametniji je ipak popustija i ja sam ovaj meč dobija suvereno sa pet naprama nula. Čista pobjeda za kraj sezone...



Nemam još pojma di ću za doček. Nitko da mi da nekakav atraktivan prijedlog. Uvik se čeka mene da mi dopi*di pa da organiziram nešto u zadnji čas. A šta mi je još ostalo? Dva dana? O, ima tu vrimena i za jedan pir organizirat, a kamo li doček Nove Godine. A prema nekim dobro provjerenim informacijama iz krugova bliskim amaterskim astronomskim udrugama, Nova Godina će sigurno doći pa makar je mi i ne čekali...



Ma isto je lipo održavat tradiciju. Eto jedan od naših naj naj tradicija je katastrofalno loš televizijski program za doček Nove Godine. Ne sumnjam da će tako biti i ove godine. Zašto rušiti tu tako lijepu tradiciju?

Ali ipak mi nisu jasni. Pa oni svi, te vrle televizijske face sa ogromnim plaćama, kao da se te večeri posebno trude da sve naprave toliko loše, nezanimljivo, užasno... A možda ipak oni to i namjerno rade, vrag će ga znat.

Gledam najave sa RTL-a. Oni će čitavu novogodišnju noć prikazivat reprize forenzičarskih serija. Ništa drugo nema, čitavu noć će samo pičit CSI Las vegas, CSI Miami i CSI New York. Bit će trupla, leševa, krvi, bljuvotina, svih mogućih tjelesnih izlučevina u ogromnim količinama. Ma baš primjereno za Novu Godinu. Ala gušta! Čokaš pašticadu s njokima i uživaš u pogledu na ...

Morbidno! Fuj! Odvratno! Odakle vam uopće takva ideja gospodo?
Ma šta se i ja čudim facama sa neke televizije kojima je najveće dostignuće u programu BB. A nije Brigitte Bardot...

Ma već znam šta ćete mi reć, pa ne moram gledat televiziju u najluđoj noći. I neću! Uostalom zašto se ne bi proveselili barem tu jednu noć. Ma ostavimo naše probleme, nevolje i frustracije sa strane. Triba se slavit, neka se slavi. Dolazi nam Novo Lito ljudi!

Ajmo veselo, ne želim slušat žalopojke...Jesu li mi lipe ove današnje slike?