Ma pogledaj, kako me samo brzo demantiralo !

Ako ste čitali moj prethodni post, u kojem sam bacija ka ono mali osvrt na naše poimanje nekih pripadnika životinjskog svita, mogli ste primjetit da galebove nisam baš puno pofalija. U stvari, izgadija sam ih samo tako.

I šta mi se danas dogodilo na moru, plovim vam ja tako svojom velebnom barčicom, kad mi u jednom trenutku na provu sleti prekrasan bili mladi galeb.



Otkad znam za sebe, uvik sam na moru i nikad, ama baš nikad mi se nije dogodilo da mi galeb tako sleti baš na brod. Nije ga sigurno privuka ni miris
ribe, jer moj brod služi samo za laganini đite.

I stoji on tako na metar od mene, i sve me gleda i ka da pita u stilu -kako si onako moga pisat
o nama!? Je li vidiš da nisam ni proždrljiv, ne kopam po smeću a nisam ni barufant!?



I zračija je tako jednim posebnim mirom. Ništa ga nije smetalo šta se mi mičemo
po brodu i dopustija je da ga slikamo i tako se vozija sa nama dobrih dvadesetak minuti.
A kad mu je sve to malo dosadilo,ili kad je vidija da je postiga svoj cilj,samo je dostojanstveno zamaha krilima i diga se u visine.
Neću nikad više ružno pisat o galebovima !