Mi Dalmatinci, a Splićani pogotovo, volimo za sebe mislit kako smo najpametniji i najlipši na svitu. Našoj bahatosti nema kraja - Dalmacija je najlipši kantun svita. Gradovi i mala mista, more i otoci, rijeke, jezera, špilje, planine ... Čudo jedno od lipote !

Ipak koji put moramo priznat da i izvan Dalmacije ima i lipih gradova i malih mista. Međutim i ta mista su lipa samo zato šta opet imaju niku vezu sa Dalmacijom. Ili su ih gradili, ili rušili, ili su studirali i živili u njima. Nigdi nemoš pobić od nas . Čak i naša kraljica Janica sto posto nikad ne bi bila ovako dobra da joj baba nije ovdi negdi iz okolice Splita. Kad smo otkrili tu činjenicu o genetskom porijeklu najbolje skijašice svita, svi smo odahnuli.

E , ali da bi čovik proširija svoje vidike, mora se tu i tamo maknit malo, prominit svoje svakodnevne slike . Tako smo prije jedno misec dana išli u obilazak našeg lipoga Hrvatskoga zagorja . (Je li ovde dođe veliko ili malo „Z“ ). A posebno smo tili vidit dvorce. I tako smo došli do Trakošćana.

Bože šta je lip ! Dvorac ka iz bajke. Unutra svašta možeš vidit. Vitezovi, konji, djeve bajne, mačevi, koplja... Hm, kako to, znajući da dvorac nema baš nikakve veze sa Dalmacijom i Dalmatincima !

Spustili smo se doli do jezera.



Izgleda nestvarno. Moga bi ovako satima sidit ovde i gledat i dvorac i jezero i odmarat oči na ovakvoj lipoti. A jezero malo, lipo, smišno. Pala je ideja – ajmo napravit đir oko jezera . Ajmo ća! Padala je kiša ujutro ali sad se taman bilo razvedrilo pa je put oko jezera bija malo blatnjav. A ja obuka nove patike . Ma dobro ajde, posli ću ih oprat, neš ti, ovo ćemo obać za desetak minuti .

Brzo smo došli na misto za kojeg smo mislili da je otprilike polovica puta, kad - eto ti iza kantuna još jedno jezero ! Šta ćemo sad ? Oćemo li nazad ? Ma šta nazad, jesmo rekli da idemo oko jezera – idemo onda! A put niki vijugavi, zafrkan, stalno su nam se otvarale nove i nove vale. Cili smo se izblatnjavili. Ja se uzgrinta, te nove patike, te blato, te nikad kraja ... A ovi moji naravno popi*dili . Da je i tako moja ideja bila da idemo okolo. I tako nakon više od ure vrimena putešestvija, konačno smo zaokružili cili krug oko jezera . Sili smo na onu splav pa smo se malo okripili . Posli par pečenih pljeskavica i kobasica brzo smo zaboravili naše muke. A neš ti problema !

Evo ga, na kraju, ko god još nije bija, a posebno sad kad se zavladale ove vrućine – pravac Trakošćan!

Skoro ka da ste u Dalmaciji!