urednik je otvorio butelju, natočio punu čašu, otpio gutljaj dva i pogledao na mali dodatak uz butelju – notica s pjesmom T'ga za jug... ostalo je legenda...

... i dok je redakcija razmatrala pristigle radove više ili manje nepoznatih autora, u rasponu od poezije do tragikomedije, urednik je kontemplirao na temu "T'ga za jug" i dojmove zalijevao kapljicom...

T'GA ZA JUG

Tamo zorata greit dušata,
i s'nce svetlo zajdvit v gorata;
Tamo darbite prirodna sila
so s'ta raskoš gi rasturila:
bistro ezero gledaš beleit,
i si od vetar silno temneit
pole pogledneš, ili planina,
segde boževa je hubavina.
Tamo po s'nce v kaval da sviram…

T'ga za Jug – fragment
Konstantin Miladinov
Moskva, 1862

... U to ime... !