Ormar

- Pomaknuo si ormar?!?

- Jesam. I?

- Pa ti nisi normalan. Gle prašine… ccc… i ti buš to obrisal i počistil, a za sat vremena mi dođe Vlasta, pofarbat kosu i napravit frizuru za sutra… Jebem ti… fakat si bedast… i kaj ti je to sad trebalo?

- Je, trebalo mi je. Pa, kaj nisi sinoć rekla da hoćeš ovdje gore iznad stola postavit nekakve police iz Austrije, one, koje ti je baš ta tvoja Vlasta trebala dofurat. I kaj je sad s policama?

- Pa, jebem ti, Cico, ti fakat nisi normalan, pa još si mi tu i rupe zbušil, a Vlasta mi police dofura tek drugi petak. A kak bum to sad skrila? I još ta prašina… e, jesam si pravog muža našla… da sam po svetu tražila, ovakvog ko ti ne bi našla…

- Ma, znaš kaj Franka, ti si popizdila. Pa, mjesto da još budeš sretna kaj sam ti to napravil tak ajnfah i da me pohvališ pred tom tvojom Vlastom… a i ona je mustra, imala bi me i kome hvaliti … kad si bolje razmislim, za nju mi i ne treba reklama i hvala. Sećam se ja nje još iz školskih dana… to je tek bila frajla… milostiva. A sad, ha? Došla Cica na kolica … i je joj bolje neg tebi? Njen Dragec bi sigurno tak ajnfah pripremil sve za police i rupe bi zbušil? O da. Ha-ha-ha. A ti me tu zajebavaš još… e jesmo ti i mi muški bedaki.

- Pa naravno da si bedak. Lepo si me mogel pitat i ja bi ti rekla.

- Kaj bi mi rekla? Nemoj Cico sutra, jer bu mi došla Vlasta delat frizuru, a i nismo se dugo vidle, od jučer… pa si moramo malo i popričat… a prašina… jebeš prašinu… kaj se ne da radit frizura bez brisanja prašine? Tak i tak bu bilo kose posvuda nakon tog friziranja, a prašina je najveći problem.

- Problem je to kaj ti nikad ne pitaš kad treba. Ne. Ti si lepo uradiš po svom, a ti se Franka posle slikaj i misli si. A kad ne treba pitat niš, kad je sve jasno, dođeš mi sa svakakvim pitanjima. Pa, jel bumo zeli crni ili raženi kruh ili koliko vode ide u juhu… itd. A o ostalom da i ne govorim.

Zazvonio je telefon u predsoblju. Franka je hitro došla do telefona i odrecitirala uobičajeno «stan Horvat, izvolite». No, na drugoj strani je bila Vlasta, koja joj je baš trebala malo prije doći, ali ne stigne odmah, jer ima doma nekaj za obaviti, a i Dragec joj pomaže popraviti mašinicu za šišanje muških… pa se pojavi kod Horvatovih najkasnije za vuru – dve.

- I kad počinje seansa? Mislim, da znam, da se zgubim, jer mi se ne da bit tu kad počne trač partija. Pogotovo Vlasta…

- Ne bu odmah. Za vuru ili dve, ali… kaj ti imaš protiv Vlaste. Kad si bil frajer u srednjoj školi okretal si se za njom. A i rekla mi je da si joj se upucaval u trećem srednje, na bazenu.

- Ja?!? Ma, nisi normalna. Obje ste lude. I ti i Vlasta. Ja se njoj upucaval? Pa niko ju ni htel ni pogledat, pa ni Dragec ju ne bi, da nije ostala trudna.. ma, bolje da šutim.

- Je. Takvi ste vi muški. Samo znate napravit decu. A posle? Snađi se… Fala Bogu mene nisi mogel preveslat kak si i one prije mene. Bolje mi je kaj ne znam niš, a i ne želim znat.

- Znaš kaj Franka? Da nisi ti u PMS-u il već nekom od ženskih stanja? Ili ti je već došel klimakterij? Malo prerano, čini mi se. Pa nisi još ni 37, a gde su 40-te? No što je tu je. Da ti ne fali možda seksa?

- Je, baš mi je do seksa, a i ovo vređanje ti baš i nije trebalo. Samo vređati znaš. Gde je onaj fini dečec kog sam upoznala pre deset let? Izgubil se? Ostavilo se kulturu po birtijama…

- A da te ipak malo stisnem, tu uz ormar, počeo se Cico smijati. No, to je već bio dobar znak.

Negativni naboji su se ispucali, bura se stišala, djeca su bila u školi, do Vlastine posjete ostalo je najmanje sat vremena, a i oboje su se već tjednima uzdržavali od seksa zbog nesnosnih vrućina bilo danju ili noću. I čarobna formula rješavanja obiteljskih konflikata je opet proradila i riješila problem.

- Kaj je mali? Bi fukal? A uvertira? Podjebavanje s ormarom i prašinom? Ništa lepe reči, niš maženje, već bi mam nutra skočil? Ha?

- No, dobro, kad već hoćeš. Nemoj reć da te nisam upozorio. Cico ju je počeo gladiti po bedrima s vanjske strane, što ju je gotovo u pravilu izluđivalo…

- Daj, daj još. Ide ti to. A pusa? Ide? OK. A to bi ti…? Na ormar? Pa kaj si ga zbog toga gural uz stol?

- Viš viš, nije loša ideja. Sedi tu. Ili ne, bolje, nasloni se na ormar…

- I baš si ga moral pomaknut danas?

- Daj, Franka, pusti to. Kaj ne vidiš da mu je tu dobro?

- Njemu je nutra uvek dobro.

- Nisam mislil na njega. Mislil sam na ormar.