love you. tu mač.
A šitac. Dabog da.. uf. Ne želim ništa pisati samo ću napisati gadosti koje ne želim nit sebi nit ikome na ovom svijetu. No ponašanje takvo, i sve zajedno danas toliko me ubilo u pojam da sam mislila ppzdt. Katastrofa. Ozbiljno sam mislila kada sam rekla da me više neće ni čuti. Nikad više. Zdravo. Fuj. Marš. No dobro, tražim nemoguće šta je da je. Nećem pretjerivati u takvim stvarima. Sama sam si kriva, što prije nisam o tome mislila. E pa da, baš to.
Svatko snosi svoje posljedice.
Uf, šta odmah u krevet laganini. To volim. To čekam. Bome bako sam umorna. Veli mama polumrtvi, poluživi. Pa tako nekako. Više nikad u balerinkama hodati toliko ko kokoš za njima. Uf. Nikad više.
Jadna sam.
Bezveze sam.
Ništa sam.
Baš bzvz.
i dalje dalje dalje dalje rasteeee moje srce
Kako zakon. Kako lijepo. Kako kul. A ja luda. I'm crazy about you. Heh, faca, zna engleski! Jes, bravo ja.
Pa nije đabe pala petica. Ooooo da. Budale. A tako se znači provode večeri, tj. petci ili petkovi (ni sam Bog to ne zna) doma navečer. Bezveze, baš jadno. NIšta posebno. Kava? Cure? Ne hvala, bilo mi je dosta. Nahodala sam se.
Kak nekak nešto.
modrave. jeftino. kul. bezveze. idu one. ne znam baš. a možda bi trebala nekud se više maknut dalje od petrinje. nisam dugo. ma ništa od toga. odustajem.
HAHAHA. Kaciga. Alaa, dosada dosada dosada.
:(
:(
Katafakinstrofa. I want just one thing. Just one person. That person can make me happy in one moment.
O god, wot a engliš.
Da.
emo. nisu loši. oke su. kad je brat emo. a nema veze. prolazi ga.
A šitac. Mačka sad stalno s nama u kući.! Fuuj, ne želim da mi mačka sjedi kraj nogu dok gledam tv. Nisam ja urbani čovjek. Kak me usrala danas. Kuja mala. Ali slatka je. Mala siva smeđa crna. ?? Neam blage kakva je. Samo znam da se zavukla iza trosjeda. Bože sveti. Šokovi.
Come and hold me. Take my hand. Can we leave this life?
love you. tu mač.
I da.....lje sjedim doma
I dalje sjedim doma...
I dalje ne znam šta da radim..
I dalje mi se ne ide..
I dalje i dalje..
I one već tamo sjede, i već se spremaju, a ja još ni kosu nisam oprala..
Kako kul. Sad kad se zalete k meni, kad im već ne odgovaram na poruke, bit će veselo.
Ne to bi bilo dobro. Dođu, vide da ja još ni spremna nisam, okrenu se i odu.
KUL.
I dalje sjedim ovdje i ne znam što da radim.
I ljuta sam na nju, tj. žalosna sam zbog nje.
I žao mi je zbog njega, Bobo Peđa moja sućut stvarno. Ode još jedan mladi život, to je žalosno. To je jadno.. Zašto ljudi ne paze na sebe?? Zašto anđeli ne rade svoj posao??
Ne znam ja što pišem.
Ne znam ja što radim.
Ja sam u klincu. Sad me izbaci iz takta na brzinu, toliko mi je jadno bilo. A šta bi ja kad ne znam igrat odbojku. Ne moraš se derati na mene onda zbog glupe lopte. Bolje rečeno, zbog glupog balona. Šta bi ja sad..?
Bezveze.
Bar je seka tu. Jes.
I veli.. Da. Nije ni važno.
Morala bi polako odlučiti što želim.
Ma da.
Ma da?
Da.
Kvragu. Moje srce lupa samo za jedno...! To je normalno? Nadam se da je. Jejeje. Mora biti, znam da je. To je prekrasno, to je prelijepo.. To je...Aaaaaa.
Ne mogu mogu mogu mogu bez njega.
Kvragu.
Opet sve završava na njemu, naravno. Ništa drugo u glavi se ne vrti neg sam šeće, šeće. Uvijek.
jEE
Tako i treba.
Da.
Kocka je bačena.
Vrit je bačena. U rijeci završila i opet ništa ne znaaam.
Jes.
Evo zovuuu me
Šit
aMerički nogomet je sranje.
Bezveze. Baš bezveze.
Kad bi se bar sad zadržala u Čuntiću, pa da ne stignem uopće, pa da se naljute i vele onako u trenutku jednom, onda ne moraš ni ići. Šta sereš, bla bla bla. Eh, da. Plan? Bezuspješan, bar se tako čini.
Trebalo je sve ostati onako kako sam i rekla. Ne i točka. A ne sad ovako. Šta da radim? Ako odem rano, ova ne ide, a znam da joj se ide, a opet ako ostanem duže ova onda pogotovo ne ide, a njoj se još više ide. I sad biipale se one.
Trebalo je ostati onako kako sam i rekla odmah.
Svaka na svoju stranu, a ne ono ajd ajd ne ajd ajd ne.
A bipac više sve.
Jede mi se glupi čokolino. I sladoled. A ne znam kako šta gdje???!
AAAA. Da bar ostanem duugo tamo, i da ne stignem. A znam da će biti ono.
Da, ono.
A bipac više.
I znam, curo, sretna sam šta ga iam. Ne treba me podsjećati. I glupi san onako, ali ne dam ja ono što volim, a nee. Njega najmanje. Možeš srati koliko ti srce zaželi, možeš izmišljati. Ali neee. Jok.
Ma uf.
Idem sad tamo. Pa ćemo da vidimo.
I da, šta bi ja.
Bit će i vama tako jednom.
Opet neko sranje. Ali sad je bolje. Ispucala se. jes-
Zašto me jednom u životu svi ne mogu ostaviti na miru?? Da se ohladim i da se smirim. Nije mi do ničijeg razgovora u ovom trenutku, jer svaki razgovor završava na ajd bok, i ne da mi se pričati. Ne da mi se stvarno, samo bi legla, zatvorila se u sobu, nabila slušalice i mp3 koji btw. neaam, i ništa više.
Ne da mi se njoj opravdavat, niti njoj i svima ostalima. Ako sam jednostavno rekla da ne mogu, da neću ili još bolje da ne znam, ond nek tako i ostane. Zar uvijek treba objašnjenje postojati, i zar uvijek sve mora završiti na istome?
Ja se promijenila? Ja sam drukčija? Ja više nisam kao prije?
A jbm mu miša, možda nisam, ali ljudi se mijenjaju kvragu, nitko ne ostaje isti. Ako ništa drugo, odrastamoo. Nismo više djeca, postajemo ljudi možda. Možda nam se razmišljanja mijenjaju i možda se razilazimo na područjima nekima.
I ne znate koliko bi išla s vama sutra van, ali za inat ne idem, pa ne idem. Boli me briga. Glupo je od mene to, to znam, i bezveze. Kao dijete se ponašam, ali jebga, šta bi ja sad trebala. Tako sam odlučila i zdravo.
Ma, pretjerujem, pretjerujem. I radim od sebe neku žrtvu i budalu, Bože sveti, glupa sam.
Kako ne shvaćam??? Majko sveta, fuj. Ne razumijem kako ljudi uopće mogu kraj mene živjeti i kako itko može sa mnom vrijeme provoditi. Kad samo svima krivo pričam, kad svima samo tlak dižem, i kad nikome nikad ne uspijevam pomoći, i to baš onda kad trebam. Možda iam razmišljanje odvratno, ali sad u ovom trenutku nemam ništa pametnije u glavi. Jednostavno..
MOžda stvarno takva i jesam.
Ali meni samo trebaaa jedna obična riječ, jedan ooobičan zagrljaj. NIšta više, ništa više ne tražim.
I možda je to i sebično. Možda ja to nikome drugome ne pružam i onda to tražim za sebe. Možda stvarno..
Ne znam, sad me uhvatilo ono nešto kada samo loše riječi izaze iz mene, kada ne mogu ništa lijepo reći. Ali proći će i to, znam da hoće. Uvijek prođe, i uvijek uhvati svakoga. I tako to ide.
Tako je sve to oko nas.
I sav taj život se sastoji od uspona i padova.
Veselja i tuge.
Smijeha i plača.
Ljubavi i mržnje.
Ne poznajem mržnju. Ne želim je poznavati. Fuj to.
I evo sad opet Nina priča, priča i priča, uvijek istu stvar. Neka, hvala njoj, ali do mene doprijeti.. Teško. Nešto sam u glavi zamislila i neće samo tako van. Više ne zamaram nikoga, jednostavno ne želim ikome više svoje neke gluposti i navodne probleme navoditi kao smak svijeta, kad je uvijek na sve tako gledam, i zato manje pričam o tome, i kada mi je nešto, malo manje pričam i onda nastane problem. Pa što ti je? Što te muči, ja uporno ništa, i onda: Pa ti ništa ne želiš više nama pričati, ti ne želiš ovo ti ne želiš ono. Šta ti mi nismo prijateljice? Šta smo ti mi?... A ja onda samo ne mogu ništa. Samo gledam u njih,bez teksta. I držim dalje u sebi jer sam rekla. Jer znam kad bi im išla reći da me muči ne znam ni ja sama kakva glupost, da bi samo, joj daj šta si glupa, šta izmiišljaš blabla bla, a ja tada očekujem samo njiihovu ruku na svom ramenu.
Ja znam da ja to iam, i da će mi uvijek to pružiti, ali jednostavno ne mogu kao prije ništa, jer sam odlučila.
Ma joj ovaj cijeli post je krivo napisan. I sve je krivo. I sad bi ga trebala obrisati no zbog čega.?
Neću. Zašto bi? Ako je to to što sam mislila i što sam ufff. Nasfsnksdnfksdnf
Ne mogu
uvijek može biti goreee
naravno. i zato čemu sad ovakve riječi i ovakve gluposti?
Bar sam se sad ispucala. A sad idem od jedne od jedne prošetati i sve lijepo riješiti, bit će nam lakše. Stiiiižem.!
Bipac jedan. Bipac dva.
Gle vrijeme vani. I oni sad dolaze po mene.
A dobro, ispričavam se, nisam dugo bila s vama. Ali jbg, ne bi ni danas da ne ide ona. Nje još duže nije bilo, molim lijepo, pa si vi mislite malo.
Da, ugl, nije ni važno.
Kosa je prana tristo puta, pa kao da i nije. Smrdi po pasti i pjeni, i svemu ostalom. Zahvaljujem.
Bar sam se nasmijala cur'cama. Joj ne ne, nemojte! Prijevod: Joj dajte me još malooo!.
Super.
Baš lijepo.
Ma joj, gle vrijeme vani kakvo je. Sad bi najradije da je on tu i da sam ja tu, i da odemo tamo, i budemo tamo. A ne ovako, ja moram tamo ići. Mislim glupo je da sad kažem da ne idem kad sam već svečano obećala. Bilo bi glupo, nak jadno. Ionako sam rekla da u subotu ne idem. Samo jedan način postoji, ali ništa ni od toga. No ugl.
Ne želim se uopće prisjećat.
Napokon sam vidjelu svoju najdražu i napričale se kao nekad. Nismo već dugo, već mi zafalila. Hvala na čokoladi, to je nešto najljepše šta mogu dobit u bilo koje doba dana. Hehe, zna ona.
MA jojjjjj. Ne da mi se.
Aj nek se odmah sat premjesti na 11 i da budem u krevetu.
Aha, sam ti maštaj.
A ja ću maštat... Joj, ljube moa.
Ljube, ljube, sve te više volim ja.
=)
Haaaaloo!?
Više mi jede živce ta matematika. Ne da mi se živcirati, ali svi ostali dižu toliku paniku, i strku oko toga, da mi se digne kosa na glavi. Najradije bi im svima usta začepila s nečim. Uf. Taman sve super, onda još ona veli meni se ne da igrat, pa ti ostalima to priopći i ispadni glup. Ma marš, ako nešto kažeš, onda se drži toga. Ne moraš srat stalno i izmišljat. Stani iza svojih riječi kvragu.
Jaoo. Danas ću u glupi krevet u deset sati, ako ne i prije. Muka mi je već od gluposti svih. Takve gluposti, a toliko mi jednu živac po živac. A kvragu. I ne budem išla u subotu pa da me ubijete. Nema teoretske nakon onog sinoć. Naravno to je bila zezancija, ali bome bome bome, mi se nije svidjela. Uostalom provest ću večer deset puta bolje od njih. Bee.
Muka mi muka.
Ovi se stalno svađaju. Ovaj bi u Prag, ovaj neće jer će svi biti pijani, a ovi sam zbog toga idu. De molim te, samo idu da budu cijelo vrijeme ko guzice, pa dođu kući pa se ne sjećaju ničega, i cijeli maturalac vam bude za kitu. Ma budale sve. Samo pije puši. Fuj.
Hvala Bogu da mi dao njega, pa da sam shvatila neke stvari.
Jbmu mi miša. Nisam ja glupa ženska. Ma joj, ne da mi se razmišljat. Usrat ću se.
Kako mi je dan krenuo nizbrdo, tak će i završit.
A ja sve sigurnija, sigurnija i sigurnija u nešto.
Jeah.
I nema ove na msn-u da mi pošalje pjesmuuuu!
Beee.
Ma joj. Više ne razumijem ljude na ovom svijetu kako znjau bit priglupi i jadni. Ne mislim ja da sam a ne znam ni ja što, no ipak pokušavam se kontrolirati da svojima riječima možda nekoga ne uvrijedim i povrijedim. Ali neee, to svi pričaju što im dođe, to svi vrijeđaju gdje stignu, to svi seru jedan po drugima samo da sebe uzdignu što više u nebesa. A to što je možda netko osjetljiv, i što nekoga dira jedna mala sitnica, to ga zaboli. Haaalo! Nisam od kamena. Ali sami su si ljudi krivi šta su takvi. Šta ne očvrsnu malo? Šta se ne trgnu i ne prestanu obazirati na takve gluposti i budale.
Da, haaalo!
A gdje žuriš bato breee.?!
Gle, za tebe riječi neke.
Kad sam bila mala, mama mi je rekla da anđeli žive u raju. Sad znam da to nije istina. Jer, ako žive u raju zasto si ti tu?
Kad si se ti rodio bilo je tmurno, grmjelo je i padala je kisa. Znaš zašto? To je nebo plakalo jer je izgubilo najdražeg anđela - TEBE!!!
Voliš li me? 
VOLIM.
Ne da mi se uopće razmišljati o ničemu, samo bi se htjela ispucati ko konj na tom treningu, i uopće me ne zanima što je lopta tvrda, tvrda i tvrda. Uf, još večeras drugi trening, Bog zna dal će mi se dati ići. A ne uopće. Iako bi rado spavaaaala, i samo spavala... I jedva čekam da zaspem večeras, i da se naspavam. NIšta ne želim niti učiti, niti pisati, niti raditi.
Aha vrit.
Umorna sam, majke mi moje umorna sam. I treba mi samo malo odmora i samo jedan dan da se ne moram buditi da pijem tabletu ili idem u školu. Još samo malo svega i onda će ljeto, kad ću moći biiti vani na miru. Dok ne budem punila glavu glupostima i "problemima" i dok ne budu kraj mene kvocali određeni ljudi. Ah, sve će biti ljepše..
Daj Bože samo da se moj današnji dan ostvari.
LIfe with him. Nothing else.
Daj Bože.
I ne želim onakve večeri. I one riječi. NO jbg, život. Sranje. Glupost. Uz sve ostalo.
Ma sve je to lijepo, samo dok mi živimo normalno. Ljudi se pate, ljudi se muče. Oni umiru, ostavljaju bol za sobom. Cijeli život im se svodi na bolest, a nitko im ne može pomoći kraj toliko judi i tehnologije oko sebe. Ma i ovaj svijet je za klinac, više nitko nikoga ne poštuje. Svi gledaju svoju prokletu guzicu da sjednu na udobnu stolicu. A to što netko sa strane cijelo vrijeme stoji, to ih zaboli. No dođe mica na kolica, kad jednom njemu stojeća osoba zatreba. Oh, onda će biti, joj sorry, joj ovo, joj ono.. Goni to.
Ne možeš mi biti dvolična kretenska osoba. Ili si ovo, ili ono. Nemaš dva tijela pa da barataš sa dva karaktera, već samo jedan koji je takav kakav je, i gotovo. To si ti.
Bio glup ili pametan. Osjetljiv na sve ili mrcina.
Ma sad sam se izgubila.
Kao da je važno.
Idem.
Moram večeras sa bratom vježbati. Pod hitno. NIšta drugo me ne smije omesti, dabome. I ovaj je stupio na naše tlo, joj, al će Ano biti veselo. A šta ćeš, dugo ga nije bilo.
Moram vježbati. Moram.
I idućće godine ću moći dati krv. Napokon. :/
Oh, ne čuje se sa Čardaka, pjesma stara pjesma laka.
=)=)
VoLiM. pUnO.
Oooooodeee.
Die, die, emo.
Samo to po cijeloj kući piše, ništa drugo. Šta je on zabrijao? Zašto se reže, šta god to već bilo? Šta se tako zatvorio, i kad razgovaram s njim sve je jednostavno normalno, ništa drukčije, ali onda kasnije opet nije to to. Ne znam kada će ga samo to proći. Jer ovako je za pop. živjeti.. Ne da mi se svaki dan slušati iste priče, iste stvari.
Ma proći će.. Sve je to u redu. Sam nek su svi živi i zdravi.
Ne čuje se sa čardaka, pjesma stara, pjesma laka.
Kak mi muka bilo, ne sjećam se kada sam zadnji put tako po pravo bljuvala, mislila sam da će mi oči ispasti. Užas, užas. Ne mogu spavati od muke, a neće da bljuje. Aaaa spava mi se, umorna. A kao da sam se napila ko konjina, a alkohola ni vidjela kraj tih svih antibiotika.
Užas.
Fuj.
And up and down.
Lalalaalal.
Moram ić učit, a nee da miiii se. NIkako. Baš mi je svejedno za to, samo čekam da dođe zadnji tjedan i da kažu gotovi smo sa svime, i da zaključe ocjene takve kakve jesu, a dobreee su, i onda uživancija. Onda mozak na pašu, i ne zanima me više ništa. Neću ni pisati, nit zbrajati išta, nit išta slično cijelo ljeto. Heh, da. Vrajt.
Jao, ne da mi se više.
Išla bi sada najradije spavati, toliko umorna. Baaaaaaa. I moram da učim.
Ah, sretna sam.
Ah, hepi, hepi.
If you want, you want. --->koji odgovor. Bravo curo, vrsan si poznavalac engleskog.
Ode.
Molim te,molim.
Sama.
Nigdje nikoga. Baš je to sve to lijepo, uživam. O da.
Smrdi. Fuj.
Iznenađena sam totalno od nekih ljudi. Stvarno su me iznenadile četitke dotičnih osoba, baš lijepo od njih. Nikad nisam mislila da će se sjetiti, i da će čestitati. Lijepo, lijepo. Ah..
Ne znam što reći više. Pišem pišem pišem. Više mi ni to ne ide, nikako. Već sam i s tim u klincu. Uskoro mi neće ići ni ono malo odbojke što znam igrat. Kul. Milana će me zamjeniti, ili još bolje Darja!
Šajze.
(=
NIšta mi neće ovaj dan pokvariti.
Fulala sam skoro tabletu. Danas mi rekla sestrična da njena frendica zbog " ešerikie" ostaje bez bubrega. Grejt. Baš sam to htjela čuti, uz sve ostale vijesti kako ljudi ostaju bez djece, da liječe to dugo jako i da na injekcije moraše ići. Kvragu, super. Ma ja ću to istjerat iz sebe samo tako, ma ja to na brzinu riješim, kao i sve do sada. Ma ni to me ne zamara uopće, samo čekam da mobitel zazvoni.. Nothing else. Iako zvoni cijeli dan, ali nikako ono što ja trebam i želim vidjeti.. Ajeeeee. Ajeeee.!
Ne mogu dočekati više.
)=
Ah.
Tried to be perfect.
I 17 mojih se približava. Za tri sata ću biti rođena, i donešena na ovaj svijet. Sad je negdje moja majka vrištala od bolova i mislila si kada ću više izać van. I onda sam ja nak crna ružna i dugačka izašla, pa je pomislila kako je sretna. Pitanje je dal' je i sad sretna. Ah, mora biti, dijete sam njeno, nak. Fala Bogu. I onda sam nak plakala, i ništa drugo nisam znala raditi, samo to. I svi su oko mene stajali, a ja jednostavno nisam znala što mene zapravo čeka u tom životu koji je preda mnom. Mislila sam da je to samo nešto.. Ma u stvari, nisam ništa mislila, bila sam samo dijete. Samo beba koja nema pojma o ničemu. Ama baš ničemu. Koja nije mogla pretpostaviti koliko patnje, ali i sreće i ljubavi je čeka na ovom svijetu. Koliko je toga pripremljeno da ona učini, i dobroga i lošega. Koliko je odluka očekuje da donese da dobro ispadnu. A nije ničega bila svjesna.
A gle je sad.
Beba više nije, daleko od toga. Postala je samo jedno djevojče koje voli, koje se smije, i voli opet. NIšta drugo, samo to. I što joj fali? Bogu fala, pa ništa. Sve je na mjestu, živo i hoda. Iam se samo zahvaljivati Bogu i svim tim ljudima koji su sad uz mene, a i koji su bili tu kada sam bila mlađa, koji su jedan dio bar prošli sa mnom za vrijeme ovoga moga tako dugog života..
(=
Hvala vam svima.
Volim vas sve.
Cure, hvala vam na podršci svaki put i na lijepim riječima.
Obitelji moja, hvala vam što ste jednostavno tu.
I anđele moj, hvala ti što si dio moga života. Nadam se da će tako i ostati.
Volim vas sve.
(ovo nadam se ne zvuči kao oproštajno pismo)
Da, vrajt..
Ajdeeeee, zazvoni!!!!
Molim te, molim.
Brzdej, brzdej.
Glupi zvučnici.!
Aaaaa.
Lijepo počeo rođendan..
Ah, nikako se naspavati, samo poruke.. Navečer, ujutro, jako rano! A devet je sati, ja sam budna. Aaa, fino.
Lijepe želje.. Lijepi snovi... To nea veze.
A, čudno mi je. 17 godina je prošlo već, jedan dio života zatvoren i nikad više vraćen. Čudno mi je to.
A lijepo valjda.
Ah i mama se sjetila. On mi je prvi čestitao.
A sretna sam.
I bit ću sretna cijeli dan. :D Nema danas nikakvog živciranja, samo uživaj.
Pjevat ću: Ništa mi neće ovaj dan pokvariti...!!
Jesssss.
Joooj.
