.nema glupog naslova.
Sutra ide u bolnicu. Sutra će joj to izvaditi van. Sutra se poveća mogućnost da bude mogla biti majka. Sutra bi joj sve moglo biti drukčije. Samo da vrijeme pokaže dobre stvari. Nadam se da ja to jedini razlog koji ih spriječava. Iskreno se nadam da će sve proći dobro, i da će sve biti bolje. /?!/
daj Bože
Ma bit će. Naravno da hoće. Odmah sutra doma ide, preležat će... Odmorit će se.. I riješit će sve to. Naravno da hoće. Samo da nemoj da se bojiš seko, nemaš čega. Sve će biti u redu.
Ma naravno.
Jaoo.
Cure (bar jedan dio) sam danas vidjela. Bome nisam dugo. A i nasmijala sam se, Bože sveti. NIkad više štikle ni blizu njoj. Ne daj Bože većeg zla. 
Strašno. Pardonirajte, al ne idem ja nikuda. Ne ide mi se baš, rođendan će sad. Jbg, šta bi ja.
Ma ode. Ne da mi se pisati. Samo neka odu, da mogu pjesmu pustiti.
I ode onda.
MOram još obaviti sve to.. Jooooj, da. Dobro si se sjetila.
Što prije, to bolje.
.. sve dok mi tvoje svjetlo nije rasvjetalo moje tmine ..
Sada sama sebe živciram. I bolje da nitko ne ide sa mnom. I bolje da nikud ne idem. I bolje da... Da... da.. Tako nešto ubija iznutra, tako nešto ruši sve u glavi što je do sada postojalo. Ali što je to? Koje sranje, koja glupost. I sinoć sva neka u tripimi, i sad suze tako lako poteknu niz lice da bi najradije iskopala te svoje oči da više nijednom ne proplaču. Jer pretjerujem. Jer stvarno to nema smisla. Od toga ništa nemam, a konstanto serem s tim. A zašto?. No uostalom, nikome ne smeta. Nitko me ne vidi niti čuje. Sama sa sobom bavim ono što imam. Jer ne namjeravam i drugima dizati živac kad već sebe izluđujem.
Kao da su mi živci otišli. Kao da više nemam strpljenja. Kao da se više ne mogu kontrolirati.
Sinoć mi reče da nisam kriva za sve, no kako nisam? Uvijek ja nešto zaj. NIšta normalno, ništa pametno od mene. A čemu? Ne osjećam se ovdje dobro, ne osjećam se sretno. Ne osjećam se .... voljeno? Bezveze opet pričam. Ovo mi kuća, ovdje su mi roditelji. Ne osjeća se voljeno? Bolesno. Gluposti. Gluposti.
Ne znam stvarno. Jesam se previše vezala? Toliko da se izgubim u trenucima kada je sve dobro i normalno, samo što si ja sernem nešto u glavu? Izgleda. A ne, daj se skuliraj. Šta želiš da dosadiš, da gušiš? Sjedni doma i šuti. NIšta ti se neće dogoditi.
Ali previše sam ja... Ma ne znammmmmmm!!!
Ne znam, stvarno ne znam koji mi je klinac više u tripimi!
No ajde, dobro. Dok nikoga ne zamaram sve u redu. Ma joj, ne mogu više ništa ni pisati normalno. Nije ni čudo da sam prestala pisati onaj blog, jer sam zatupila. NIje ni čudo da sam prešla na začuđujući glupi netlog jer sam se izgubila.
A da prestanem bezveze se živcirati? Pa da.
Dobro je sve to. Dobro. =)
opop. smiješak.
Baš je dobro.
Previše, previše, previše.
no kažu nikad nije previše
Bezumno je mrziti sve ruže jer si se ogrebao na jedan trn.
Ljubav nije ljubljena. reče Franjo
I dalje ne kontam tu rečenicu i taj izraz, no nema veze. Zvuči dubokoumno. Da. Eh, što da radim? Neću ići s njima, nisam baš raspoložena previše za ikakve šetnje. Hm, da. A šta sad? Neće svijet propasti.
San. Ne razumijem. Ma ništa više ne razumijem. Otišla je sada, i prazno mi je sve, i čudno i jadno. Opet se sve vraća na staro. Sinoćnja zadnja večer baš i nije najljepše prošla, ali nema veze, šta sad.
Jao odmah sam luda, daj se skuliraj!. Nećeš umrijeti ak ga baš sad ne vidiš.! Bla, bla bla, sama sebi pričam bezveze. Daj se upucaj, šta ti je više?
A u klinac.
Nisam normalna, nisam pri sebi. A glupa sam. Haha, ta riječ je bolesna.
Bože sveti.
Idem raditi nešto, idem se malo... Nešto. Ineznamkojivragmeufatio.
A znam, znam, dobro znam.
Doći će srce na svoje mjesto, doći će..
Bože sveti. hahaha.
.fuj. što??.
Ajde spat.
Uf, ne znam. Sad mi rekli da malo zašutim na treningu. Oke, jesam. I...? Ma dobro, tko manje priča, više igra. O da, baš to. Kod nas je tako dabome, sve se bojim. No dobro, ispucah se.
kog ja zavaravam
Živcira me ovaj tjedan. Svaku večer moram ići tamo. :(( Zašto.
A odkad znam za sebe tako, jbg. Ne mogu ništa. No! Idući tjedan je cijeli slobodaaaan. Već vidim. Jedva čekam.
Ma stvarno osjećaj taj.. Ne znam. Osjećam se sigurno, zaštićeno, sretno.? Da. Veoma. I tako me u tim trenucima ništa ne zanima, samo želim uživati kad sam s njim. Ala, kreteni od ljudi, (ponavaljam) koji seru da sve ode s vremenom, i oni koji smatraju da nema ljubavi tak rano ( a i ja sam bila među njima prije godinu i 42 dana ), ali prevarih se.! Jaaako.
Ma ne znam. Ja luda. za njim da
Znam to.
I šta bi ja. Ne mogu protiv toga, a još manje želim. 
Idem. Da ga čujem.
I mrzim ovaj tjedaaaan. :(((
.nema glupog naslova.
Samo tvoja ljubav, Bože.
Ne znam zašto svaki put tako neke banalne stvari ostavljaju na mene takav dojam, takav utisak da se ne mogu riješiti tih misli. Poput glupog cirkusa. Nisam najnormalnija, dabome, ali jednostavno me tako ostavi neravnodušnom da ne znam što da više mislim, kažem. Znam da će proći, da će nestati, da će sve ostati samo uspomena, što je i trebalo odmah, ali eto jednostavno sam takva. Ne znam što mi dođe svaki put, ali ovo danas je predivno iskustvo bilo. Znam da nije bilo nešto obično jer je dirnulo ljude za koje nikada ne bih rekla. Vidim da ih je potaknula na razmišljanje i na to da se zaustave na trenutak i promisle o nekim stvarima.
Nije im jasno kako uspijevaju tako živjeti, što im došlo. Što im došlo? Poslušaj njihov život, njihovu srednju školu, dio njihova života koji su prošli u muci i paklu. Naravno, zahvaljujući sebi, no nije im lako, i valjda su našli tu mir i spokoj. I lijepo im je.
Pobjeći od problema, zaboraviti neke stvari, naći mir i odmoriti se. Najlakši način je otići tamo. I pomoglo bi. I da propadam, da nemam život kakav imam, obitelj, prijatelje, dečka, ljubav i sreću, bez razmišljanja me već ne bi bilo ovdje. Onaj njihov smijeh, priča, suze... Jednostavno ne ostavlja nikoga ravnodušnim.
no moja sreća je ovdje
Sve mi je ovdje. I ne želim ostati bez ičega, jednostavno želim ovako bogato živjeti stalno. Samo neka prođe ova škola još ova dva dana, ova dva najgora dana. I srijeda. Uf, ima da učim. Odmah sada dabome.
Samo tvoja ljubav može učiniti da sve procvjeta.
Samo tvoja ljubav može upaliti nova svjetla.
Eh da. Što više. Ništa. Morala bi učiti, htjela bi biti s njim.
Znaš šta, budi sretna.
I jesam.
.nema majmuna Jebe više.
A morala sam malo doć da napišem koje sranje kratko, bezvezno. Nemam pametnijeg posla, iako mi se spaaava. Užasno. I odmah ću u krevet. Dabome. Malo sam si glupa. Malo? Eh kad bi bilo malo. Ma malo. Nek' bude malo.
Bar sam ocjene počela kako tako popravljati. Ooo da. Koga ti tješiš? Vidjet ćemo to tek sad ovaj i idući tjedan.
Hm, baš je dobro bit ona osoba koja uvijek zna reći krivu stvar u krivom trenutku. Dobro da sam u tom razredu mal zašutila i sa strane odlučila stajati. I baš dobro. Nina i ja se ubijamo. I šta fali.
dok kvocaju kokodakokodak
Ma neka, samo naprijed. Meni dobro. Dabome. Još kud izglađeno ono što je trebalo već odavno biti ovako. Eh, dobro je odmah. Odmah lakše. Bogu fala.
Ajd, ajd, dobro je.
Šta ne?
Bogu fala, i Njega molim samo neka dobro bude. Bit će ona dobro, mora bit. Ja znam da hoće. Znam to.
Ne sumnjam nikad u to. Samo malo po malo, i sve dolazi na svoje. Naravno.
Eh.
Šta ja radim? Glumim sad tu budalu, a oči mi se sklapaju. Ala, ravno u krevet, dok još nisam koju krivu izgovorila. A Bože, budaleeee. O da.
Luda? za njim da
Nije ni čudo da sam takva.
[.in lav.? pitaše me]
of skroz!
Majmun Jebo.
Sam vi meni dižite tlak. O ne, ne, mene se više ne izbacuje iz takta samo tako. Alaa živciraju me. Ma nema šanse.
Užas. Nemam šta za raditi, više mi je muka kud god da se okrenem. NIšta nemam pametno za raditi. Sva sam neka mrljava. Alaaaaaa. Ne volim to. Sad se smijem, sad mi muka, sad mi se plače. Ala. Ubi me. (jok)
Secret combination.
A oke je.
A Bože sveti, bar se smijem sad kad je ona tu. Ljepše nam je odmah, jer su ovi dvoji malo ne znam ni kak da se izrazim. Ala. Dobro je, tri iz matke.
Allaaa, kuja.
Bože pomozi joj da joj mozak bar malo naraste ako je moguće
Hvala, bit ću ti zahvalna. Hihi, dobro je. Baš mi se fućka. Noge me bole, nije ni čudo od današnje šetnje. Šetnja? Ne bi baš rekla. NIsmo mi baš svoje. A fuuj, kud baš rolad??
Buaaaaa.
Dvadeseta.
Da. Vrajt. Eh da, moram kopirati blog. Idem odmah.
Dosta je bilo.
Vrijeme prolazi. Sve prolazi. Pomalo.
Eh, sve mi je bolje i bolje.
ich floreo.!
Imperium. Dux.
Da, zapamtit ću. Šta radim? Pa ništa. Ubijam dosadu. Učim. Oooo da. Uvijek, dabome uvijek.
Hm, nešto me brie. bmajko sveta koliko mi fali
To je normalno, to je za očekivati. Da, jeste čuli vi koji tobože nešto znate. "Nakon nekog vremena nestaje ljubav, i ostaje samo neka navika u kojoj se ne prepoznaje nikakva strast, ljubav, nedostajanje i blablabla." Ajmo srat malo. Jes, ajmo. De plizajte se, kako nestaje kad raste? To niste napisali. Da sve više i više srce traži i voli, da se veže nenormalno možda? Dobro jutro ljudovi, ajmo bit glupi. Nitko ne razmišlja na lijepi način, nitko ne iznosi lijepe činjenice. Bože sveti, izgubila sam se sad u svojim mislima, ako se tako mogu nazvati. No da, što htjedoh reći, tj. napisati. Malo sam glupa kad više ne mogu ni predmet koji mi je donedavno bio najbolji, naučit za ocjenu kak treba. A pomalo, pomalo. Kuda se žuriti?
Meni ne izlazi iz glave. Nikad se ne seli odavde. Šeće, sjedi, spava. A majko sveta, uvijek je tu. I onda kad me nešto trgne, odmah me nešto spusti jer onda tek skontam da sam možda trenutno na satu i da je profesor tu koji očekuje da naučim nešto. No ja i dalje maštam, razmišljam... Eh.
koliko volim?
koliko je zvijezda na nebu pa na kvadrat!
Joj, hvala šta me slušaš uvijek, uvijek spremna. Danke, danke. I bome jedina je koja uvijek kaže ono što misli, i uvijek dobro, i tako i ispadne. Joj, dabome. Ala, kak sam nekako. Nešto me. Nekako mi. Ne znam.
ne smijem bit boring
Eh da. Dosta. Bezveze trošim vamo riječi i tipkovnicu. Imam pametnije stvari za pisati. Jes, jes.
04.03.
Jesam ja luda? za njim da
.ovi zidoVi.
Odkud mi sad ta pjesma dođe na pamet. I sad ju preslušavam evo po stoti put. Nisam dugo je čula. A podsjeća me na nešto, a jednostavno ne znam točno na šta. Samo taj neki osjećaj meni dobro poznat, samo neobjašnjiv. Eh..
lepi osjećaj
Dabome.
Morala bi ići učiti. Hm, ne da mi se. Izvlačim se nekako stalno, a nikako da se pokrenem kako treba. Ma budem. Škola ko škola. Jadna i glupa. I hm, da.
Nešto mi je jučer palo na pamet, ali zaboravih. Kao da sam to sanjala, a sigurna sam da nisam. A živcira me to moje pamćenje, jednom će me skupo stajati.
Dabome.
Sad ću valjda da idem kod sekee. Nisam je dugo vidjela.. Bome dugo. Ni nju, ni LeVa. A bilo bi vrijeme da odem malo k njima, stvarno već nisam dugo. Eh, da. Ovi zidovi. Riječi glupe, nit pašu, nit se slažu, ali. Uf.Da. Šta ću kad da sad ja tu malo ne znam šta pišem. Zanemari. Moram manje jest, previše se debljam. Hahahah, bljuuuuj!
Glupa si.
Sanjala sam da sam negdje putovala. Bome. Daleko nekud, al sam se odmah vratila, nisam mogla. Ne kontam šta je točno bilo. A jbg, kad ne mogu dugo izdržati. I ne da mi se ići na ono sranje, i previše para. I znam da je, i svojima sam odmah rekla da ne idem, samo da ne izvlače te pare iz nekih najvećih ćoškavo i samo da se još dublje zaglibljuju. Išla bi samo iz jednog razloga. Zbog toga što sam si rekla da ću svaki put kad budem mogla da ću ići vidjet svijeta. Putovati koliko mogu. Ali eto, i mislila sam da će zablok biti ovakav. No nema veze, iskreno ni ne da mi se. Nisam mislila da je to moguće, no ne da mi se. Sjedit tristo godina u busu misleći kad ću naići na wc. Slušat glupe ljude, gledat glupe ljude. NIšta vidjeti. Zaspati čim vidim krevet. Dignut se rano, i opet šetat, šetat. I gledat, gledat. Trošit pare za ništa doslovno. Ma bome mi se ne da.
Bilo bi im bolje da mi nešto kupe.
hehe
No eto. Što sad. Preživjet ću, sigurno umrijet neću. A i opet, sigurna sam da ću ta dva dana i bolje provesti.
A ježga, nek se zabave, nek uživaju, ja im falit neću.
Ni oni meni. Khm, khm.
hehe
Ah da! Idem pisati. Dobro sam se i sjetila. Uf, grah!
Šit.
