Marketing
.nema glupog naslova.
Samo tvoja ljubav, Bože.
Ne znam zašto svaki put tako neke banalne stvari ostavljaju na mene takav dojam, takav utisak da se ne mogu riješiti tih misli. Poput glupog cirkusa. Nisam najnormalnija, dabome, ali jednostavno me tako ostavi neravnodušnom da ne znam što da više mislim, kažem. Znam da će proći, da će nestati, da će sve ostati samo uspomena, što je i trebalo odmah, ali eto jednostavno sam takva. Ne znam što mi dođe svaki put, ali ovo danas je predivno iskustvo bilo. Znam da nije bilo nešto obično jer je dirnulo ljude za koje nikada ne bih rekla. Vidim da ih je potaknula na razmišljanje i na to da se zaustave na trenutak i promisle o nekim stvarima.
Nije im jasno kako uspijevaju tako živjeti, što im došlo. Što im došlo? Poslušaj njihov život, njihovu srednju školu, dio njihova života koji su prošli u muci i paklu. Naravno, zahvaljujući sebi, no nije im lako, i valjda su našli tu mir i spokoj. I lijepo im je.
Pobjeći od problema, zaboraviti neke stvari, naći mir i odmoriti se. Najlakši način je otići tamo. I pomoglo bi. I da propadam, da nemam život kakav imam, obitelj, prijatelje, dečka, ljubav i sreću, bez razmišljanja me već ne bi bilo ovdje. Onaj njihov smijeh, priča, suze... Jednostavno ne ostavlja nikoga ravnodušnim.
no moja sreća je ovdje
Sve mi je ovdje. I ne želim ostati bez ičega, jednostavno želim ovako bogato živjeti stalno. Samo neka prođe ova škola još ova dva dana, ova dva najgora dana. I srijeda. Uf, ima da učim. Odmah sada dabome.
Samo tvoja ljubav može učiniti da sve procvjeta.
Samo tvoja ljubav može upaliti nova svjetla.
Eh da. Što više. Ništa. Morala bi učiti, htjela bi biti s njim.
Znaš šta, budi sretna.
I jesam. 
Post je objavljen 17.03.2008. u 16:43 sati.