Ljubav nije ljubljena. reče Franjo
I dalje ne kontam tu rečenicu i taj izraz, no nema veze. Zvuči dubokoumno. Da. Eh, što da radim? Neću ići s njima, nisam baš raspoložena previše za ikakve šetnje. Hm, da. A šta sad? Neće svijet propasti.
San. Ne razumijem. Ma ništa više ne razumijem. Otišla je sada, i prazno mi je sve, i čudno i jadno. Opet se sve vraća na staro. Sinoćnja zadnja večer baš i nije najljepše prošla, ali nema veze, šta sad.
Jao odmah sam luda, daj se skuliraj!. Nećeš umrijeti ak ga baš sad ne vidiš.! Bla, bla bla, sama sebi pričam bezveze. Daj se upucaj, šta ti je više?
A u klinac.
Nisam normalna, nisam pri sebi. A glupa sam. Haha, ta riječ je bolesna.
Bože sveti.
Idem raditi nešto, idem se malo... Nešto. Ineznamkojivragmeufatio.
A znam, znam, dobro znam.
Doći će srce na svoje mjesto, doći će..
Bože sveti. hahaha.
Post je objavljen 21.03.2008. u 12:01 sati.