čovjek s bradom
I sad opet pišem, ne da mi se ništa. Jedva se digoh iz glupog kreveta, i sad bi kao trebala ić tamo đikat. A u bipac.
Ne da mi se stvarno ništa.
Tako sam.. bljusjaisjajsasas.
Ma proći će. Već prolazi. Glava bolika nešto malo, ma i to će proći.
I tried to be perfect.
Glupa rečenica, fkt ono ne. Ah, dobro da si mi ostavio dovoljno. Hvala lijepa. dada. Vrit.
Lijep dan vani, trebalo bi uživati, šetati, trčati ili bilo to drugo. Pišem ja išta pametno.? Noot.
Kad su svi neki, ne znam ni ja kakvi. Samo čekam one dane. Tad će sve biti ljepše i bolje. Samo što će proći brže. A šta ćeš.. Aaaaa.
Takva sam, šta ćeš. I takva sam. I muka mi od ove čokolade i od toga što sve uzmem srcu samo tako na brzinu. Nit ne razmišljam dal je uopće to pametno, nit potrebno. No eto, takva sam. Osjetljiva na njih. Šta bi ja sad trebala.?
Ništa. Boli me.
But nothing was worth it.
A šta ćeš. Bude bude.
A ne znam ni šta pišem, samo nek vrijeme prođe i begam odavde. Daaleko. dada, vrajt.
Ma ode odmah.
za klinac sve a opet za pet sve. reko jednom onaj čovjek s bradom
Tebi pišem.
Ovo pišem sada tebi. Bojim ti se javiti na msn-u jer se bojim da ćeš i dalje biti hladan i ljut na mene, i da ćeš reći da ti je više sve tako svejedno. Htjela bi ti reći ono što već znaš. Da mi previše stalo do tebe. I da je opet petak krivo ispao, i da sam ja opet izazvala ovo sranje, a nije mi ta namjera bila. I znam da ne kontam nikad ništa, i da ispadam ko da sam invalid (to sam ja rekla), no stvarno nisam skužila. I jednostavno te nisam htjela više živicrat, jer sam ti dovoljno digla živac s onim. A nisi se trebao toliko naživcirat zbog toga, ionako imaš previše problema, da bi ti ja radila još samo jedan više. I znam sve to, i sve sam ti to već rekla. I čovjek bi očekivao da si sad velim, ako ne možeš više, ili ako te živciram, i previše te jadim, ja zajedno s ovom vezom, ostavi me. MOžda bi to i trebala reći, jer je to za tvoje dobro, no oprosti, ali ne mogu. Stvarno ne mogu. Noćas su mi mnoge slike prolazile kroz glavu. Mnoge zamisli su mi pale na pamet. Tolike stvari su mi prošle, toliki trenutci. Prije sam na početku mislila da mi neće biti teško kad dođe do i najmanjeg sranja, da je sve to samo prolazno, i da zdravo s tim, no sad je sve drukčije. I to moje razmišljanje je možda trajalo prvi mjesec, ako i toliko. Jer shvatila sam da se zaljubljujem, previše, i priznajem da sam se i uplašila, no oduprla se nisam. Nit sam mogla, a još manje sam htjela. I ne kajem se nijednog trenutka. Ne kajem se ni zbog čega. Jer jednostavno ti si tako ušao u moj život, i tako me promijenio, da se ni ja više ne prepozanjem. Prije sam plakala zbog svake gluposti, no prestala sam. Prije sam se ubijala zbog svake gluposti, no prestala. I kad su mi cure govorile, nemoj, nisam slušala. Prije sam bila preglupa, i dopuštala sam mnoge stvari da rade veeliku budalu od mene, no više ne dam toliko. Otvorio si mi oči, pokazao nešto drugo i novo. Jedna nova sreća se pojavila. Novi osjećaj radosti kada se nalazim s tobom, i kad te vidim. Još dan-danas kad te vidim u školi na onim stepenicama kroz mene prođu toliki trnci, i tako neki ne znam ni ja šta je to. No znam da je ljubav. Sa svojima sam razvila drugi odnos zahvaljujući tebi. Dobra sam s njima, tata me grli i kaže da me voli. Nikad to nije radio. Shvaćaš što si napravio? Nisam više ono ja. I sretna sam tako, i dobro mi je tako. Nako, pitala me jedna od cura dal sam išta išla napraviti, no znaj da nisam. Nije mi na kraj pameti. Nit imam razloga sada još uvijek za to, a i obećala sam ti jednom davno da neću si nikad ništa napraviti, sjećaš se? Dada, to je bilo u stvari obećanje, koliko god se činilo da nije. Jer tvoja riječ. Ne znam.
Sad ti znam da misliš da ja opet dramatiziram, i dižem strku oko svega, no ovo nije nikakav histeričan napad moga plača, niti ne znam ni ja šta. Samo sam ti to morala sve to odjednom ovdje reći. Većinu sigurno znaš. I ne moram ti ni naglašavati da ja s onim pričama, i glupostima nemam veze. To valjda znaš. Rekla sam ti to, i možeš mi vjerovati. Jer ne bi mogla to napraviti, spustiti se na taj nivo, i biti tolika kuja. Previše želim ovu veze, i volim tebe da bi išla sve to dovoditi u pitanje.
Znam da se ljutiš, ili što već, no znaj da ne želim raditi budalu od tebe, nikada nisam, nit hoću. I stvarno mi je žao zbog svega toga, i opet se znam ispričavam, kao da samo to znam, no daj mi znak da znam bar hoće li biti imalo dobro ili loše sve to zajedno. Znam da mi ne bi bezveze rekao da me voliš, da nije to neka laž, ili riječ spuštena samo tako bezveze s ustiju tvojih. Jer kažeš ono što misliš, i ne lažeš. I zato se uzdam u to. Da.
Stvarno ne znam što da više kažem, javila bi ti se na msn-u, znaš da bi, ali bojim se jednostavno. A sad ako ispadne da opet ja dramatiziram, žao mi je. No ne mogu se suzdržati kad si ti u pitanju. Ne mogu mirno provoditi ove dane, i sate, i noći, a znam da nije sve normalno i lijepo s nama. I ne mogu se ne obazirati na to, jer previše me kopka i boli, da bi to ostavila negdje iza sebe.
Eto, ne znam što sada očekujem. Bar nešto da kažeš. Pa i da me popljuješ, i da mi kažeš sve što hoćeš, ma i tuci me ako hoćeš, samo ne bi jedno. No znam da ne mogu ništa, jer i sama sam si kriva, znam. No eto, znaš da ne bi mogla to sve samo tako podnesti, znaš i sam kakva sam. Još kad je to tako u pitanju.
No ja samo ovo sve pišem da mi to riješimo. Da ne budemo u tim nekim čudnim odnosima ko zadnjih dana. Valjda samo to.
I eto.
Nadam se da samo nećeš ništa krivo shvatiti i protumačiti.
Ako ti što nije jasno, pitaj. Rado ću ti objasnit. I ne ljuti se ako ispada da dramatiziram, ali moram sve lijepo reći, jer ne mogu ovako više se gristi i ubijati vamo. Trebam te. I volim.
ooopet.
Ne mogu više ovako.
Ne mogu.
Treba mi. Predugo mi je. Preteško mi je. Malo je falilo jučer. Bome je. Sad samo čekam dalje, i gore. Ako bude, zna se što dolazi poslije.
Tuga dolazi kasnije?
O da, čeka me, čeka. Dočekat će me. I riješit će me se. Zauvijek? No ne, glupa nisam. Znam što cure rade! E dečko, ja ću se ubit ak me ostaviš. Puc. ???wtf? Tako mislite zadržat dečka? Ako vas dečko ostavlja, zna zašto to radi. Da vas voli, ne bi to radio. Nak, mozak uključite! Da to mi sad palo na pamet.
Ma i ja pišem još uvijek bezveze, gluposti, i ništa pametno. I gledam onaj komentar na blogu, i nije mi jasan još uvijek. Pomislila bi da me zanima tko je, ali ovaj trenutak se ni ne pitam previše. Sadržaj mi je zanimljiviji.
Ne kontam. Zašto mi je lakše tu pisati bzvz, nego jednostavno pričati s nekim? Ne da mi se uopće. Pitaše me, đe si zapela? E pa nema me. Uživajte.
Bome.
I opet ništa od spavanja noćas. Ah kad bi mi išta rekao, bilo šta. Ili sve u redu, ili ne znam šta će biti, ili nek prođe vremena, ili zaboravi sve. Ili... Ne. To nek ne govori, molim te Bože.
suoči se s posljedicama, sama si kriva
Ali nema veze. Bolje da prestanem pisati, ispast će kao da je sve u veelikom k. A možda i je, a možda i nije. A ne znam ni sama više stvarno. Ma nije. Ne voli kad dramatiziram. I neću više. Čak ne plačem ko kretenčina više, već se suzdržavam. Zbog hm, njega. Da.
dabome
Dosta je bilo pisanja. Stvarno za sljedeće tri godine. Nema više.
aaaaaaa. volim te. znaš to?
Molim te.
Ovo su jedni od najdužih dana u mom životu. Jedni od najčudnijih dana. Jedni od onih dana kada sam ja jednostavno izgubljena. Kao da ne postojim. Maštam samo o jednom, samo mi se jedno mota po glavi. I onda jednostavno bum!
Nema me. I oprosti bako. Iskupit ću se zbog svojih današnjih riječi. Opet je ispalo krivo i jadno. Kao i uvijek, šta je za očekivati od mene. Rekoh da neću tako. I popravila sam se, zar ne?
Aha.
I tried to be perfect. Ali nemoguće! I vele da možeš voljeti savršenu osobu. Ali ja to sorry ne mogu biti. I opet sam izazvala glupost, sranje, glupost, sranje, a nisam htjela. Naravno, nikad ne želim. A u k više. Ne znam šta mislim više, šta da kažem više, zdrmana sam. Jadna sam. I glupa. Oke. To znam.
Ne treba mi to nitko naglašavat. I hvala nak na komentaru nijevažno, tko god da jesi. Nak, komentar je super. "Izvisit ćeš, jer si gluplja." Baš sam to sad htjela čuti. Nak, super. Tko god da jesi, ne znam dal mi hoćeš to iz dobra reći, il sereš po meni, il me samo .zaj., ali ne znam. Nak, pun pogodak. Znači, trebam biti pametnija. POkušavam. Stvarno pokušavam, baš zato da ne dolazi do ovakvih gluposti. No iznova se uvijek nešto nađe. U tripimi.
Zaklat ko svinju.
Jedino se veseli da će bit snage večeras. aaaaa. Ne želim!
Ne želim nikakvo sranje. A svaki put se mučim time, i molim se i Bogu i njega da sve bude u redu, a prije toga ne mislim na ovakve stvari. A kad nisam ni svjesna da bi zbog takvog nečeg moglo doći do tolikog sranja. Ne pomislim na to. Pa dobro onda žensko, sad se suoči s posljedicama, nije sve tako lako izgladiti. To bi trebala znati već.
Pa da.
Aliiiiiii, =(
Ne bi.
Bez njega dalje.
Ne bi. =(
Stvarno. Stvarno. Nek radi god hoće, ali nek me ne ostavlja. Molim te, Bože, samo to. Ništa drugo. Znaš situaciju. I zato. Molim te.
Ranjeno, napuklo na pola.? Noot.
Ne razumijem.
Igra ili stvarnost? Srce ili igračka? Nije mi više jasno. Postoje li osjećaji razum koji razmišljaju o drugima kako se osjećaju? Ne znam više ništa. Nije mi jasno. Igračka? Kretenčine. Neće me izbacivat iz takta ništa više. Aha, to kada kažem onda se sama sebi nasmijem. Ali jednostavno. Sinoć ležim u krevetu, pokušavam više zaspat, a nikako mi ne uspijeva. Tolike stvari mi se vrte po glavi, svi moji postupci, krivi ili pravi, sve moje riječi. Šta sam glupa? Ma jedno stoji. Ako ne pašem, lako me se može riješiti, kratkim postupkom. Ja znam što će sa mnom biti. Jer zbog sitnica me ubi, a tek tako nešto. No ugl. Samo se nadam da on to nije u stanju napraviti, da me voli unatoč tome šta sam budala.Iskreno se nadam. A to bi valjda bilo za očekivati. Nak, hm. Pa da.
No, rekoh već, ništa mi više nije jasno. I nije mi se dalo ići nikud sinoć. Nema teoretske. Samo sam htjela ležati u svome krevetu, razmišljati, tražiti greške. No..wtf?! Sranje. Ono mi se stalno mota po glavi. Nikad od tebe neće ništa biti. A valjda.
Stvarno ne bi znala. Više ništa. I tako jednostavno sam sretna što sve to imam, ali eto na trenutke se izgubim, i ne znam više koga da mučim, a davno odlučih, da više ne pričam kao prije, da ću malo zašutiti. Ali izgleda da ću morat još više. Pa dobro, nije problem. Ah, živote, e moj kume.
Samo se nadam nije sve to samo jedna igra. Iako znamo da je. No nema veze. Želim živjeti u stvarnosti od danas. Nema više snova i maštanja, jer od toga nikad neću ništa imati.
Imam srce. Napuklo na pola? Nije. 
ooopet.
I opet pišem, strašno. Cijeli dan nemam pametnijeg posla. Cijeli dan sam doma. Cijeli dan ništa ne radim. Čak sam subotom na instrukcijama bila.
Pokajala sam se već.
Oh, znala sam. To mi je bilo jasno. To sam odmah znala. A eto ovaj čas mi je došlo u glavu dok sam gledala ono sranje od Dore na TV-u. Užas jedan. I stvarno je nešto prošlo kroz mene, misli su se okrenule sve od jučer, i shvatih da sam jbt glupa ko noć.
glupa usporedba
A valjda neće. A valjda hoće. Ma znam da oni koji me poznaju da znaju što se događa. O da. I znaju kakva sam. Pa se svejedno druže sa mnom. A valjda me vole. Ja se nadam tome. Jer... Aaaaa.!
Ja DA.
Dns dvaput čula riječ udaju uz moje ime.
Opop. Neće mene nitko da ženi, garant. =(
A jesam ja kriva šta su me takvu rodili.!?
ovo je bila sprdačna
Ahahaha. Stvarno mi je danas jedan od onih dana kad od muke bljujem. Ali doslovno. Buauauaua!
Uzet ću cvijet, možda to upali. Hm, vrit s tim. U osam pimi. Cijeli dan samo pišem, pišem, vrtim istu pjesmu. Ali, napokon sam ju stavila i na blog. Da ju i ovdje čujem kad otvorim ovo sranje. Jer preovisna sam. Nikad mi neće dosaditi.! Podsjeća na njega. Užasno me podsjeća. Svaka riječ ima svoje značenje.Eh, kad bi znao....
Joj, kad bi znao....
Gdje bi mi kraj bio. Davno završio. Pri kraju sam s ovim pisanjem. Ako ništa drugo bar sam se ufurala. Aaaa, nema crnih misli zbog nečega bezveze glupog i debilnog. Aaa, ne želim ga živcirat, želim da mu bar ja ne budem problem. Želim ga voljeti i želim da on uživa, da njemu bude dobro. Daa, samo to želim. =(
On je on. Ono što ja vooooolim.
A i neka me netko zeza, i neka mi netko ne vjeruje, i neka netko misli da se preseravam, ali ja govorim na glas to. I svi to nek znaju, nek se meni ismijavaju, mene zaboli. Kretenčine su svi. I živcirate me, ne idem nikud. Neka vam bude jasno. Postoji jedno mjesto na koje se meni ide, i znate koje je, zato fak of od mene.!
Ala, opet krive riječi, i krivo će da budu shvaćene.
A u bipac.
.đuka. đuka. đuka. milo moje.
Sad bi najradije nešto rekla, a znam da ću se pokajat zbog toga. Ostaje to u meni. Bome. I više nećete čuti za mene. Za moje riječi. Nene.
Sad stvarno više nek vam bude jasno. Ovaj dan od samog jutra je krivo krenuo, i kao šta sam rekla... Sve je.
Da.
Ma uopće me više ne zanima. Neću više. A vi sad kako god hoćete. Dal će vam pasati il neće, zaboli me živo. Meni se ne da za svaku opravdavat. Ja ne mogu skakati na nikoga. Ja ne želim uopće više.
NIkad.
Majke mi.
Svima ću odbrusiti, ali jednostavno x. Ne mogu.
Ne želim. Neću. Ne mogu. Stvarno me ubi u pojam sve to zajedno. Od kad je krenulo prije 16 godina. I znam mama, da mi tajiš, ali nema veze. Vidiš da sam glupa, pa se ne zamaraš. Ma znam, da. Sve je to veoma tako zanimljivo.
I dalje ja ne mogu protiv sebe. I dalje ja radim po glupom prokletom srcu. Bem ti ćenu, šta mi je ono uopće trebalo??
Da sam se bar rodila bez njega. Da se bar nisam rodila. Sve bi drugima bilo vidim jednostavnije. Ovaj dan mi je to dokazao. Od prije nekoliko mjeseci, okrenula sam ploču. Svoju ploču. I nak, funkcionirala sam. Aha. Ta ploča je sranje. Ta ploča je izgleda mnoge ljude neznamnijašta. Ali vele da su ljudi prihvaćeni sa svojim manama i vrlinama. Lako za vrline, ionako ih ima malo, ali šta je s manama? Šta s njima? U klinac s njima.
Baš. Sutra ću zažaliti zbog mnogih riječi, mnogih rečenica. Znam. Uvijek je tako. Uvijek velim ono što ne trebam i što ne želim, a ono što bi trebala, toga se sjetim malo prekasno. Onda kad ostanem y. Baš tad.
I gle, neću. Cur'ce drage, neću. /šta god/ Pa si sad vi. Da. Ma muka mi stvarno. I bljuvotina ta. Baš. I nje mi dosta. A šta da sad ja reknem na to. Ma..
Ja znam jednu stvar još uvijek. To je ono srce. Koje voli. I što god ja pričala, što god ja druge uvjeravala, pa i sebe najviše, ja znam to. I ništa se ne mijenja tu. Ništa manje, samo više. Svakim časom. Majko sveta.
Nije to sranje od života lako, i previše je .sje. ali jednostavno. Ža' mi je. Stvarno mi se ne da.
I tebi isto. Dobra si.
I zašto sad ne idem spavati? Hoću se istresti. Hoću. Da ne zamaram nikoga više. Eh pločo moja. NE POSTOJIŠ.
Baš to. .....ne postojiš.....
Ich bin ich. I ža' mi je ako nekome ne pašem. Ali ich bin ich.
Ma u k sve.
Ja se opet vraćam svom Đuki, i svojim mislima u kojima je sve lijepo, u kojima maštam o tako finim stvarima. Ti trenuci su i prošli, te trenutke i očekujem. Eh, Đuka, čekaj me, stižem.
Nema q. A ne ne. Dosta ih je.
Perfect? Nooot.
'nak.
Ne plačem. Ne puštam suze više zbog glupih ljudi na ovom svijetu, koji nemaju pametnijeg posla nego srati i druge natjerati da pomisle da su manje vrijedni. Kretenčine.
Previše koristim tu riječ u zadnje vrijeme.
Nema veze.
Nadam se da će biti dobro sve. A žao mi je, i očekivala sam da će uspijeti. Baš sam vjerovala u to, no ipak. Jbg, tako je sad ispalo, i ne možemo ništa tu ni da hoće itko. Treba mislitit i vjerovati da će možda idući put uspijeti. Jer ne volim kad se živcira, kad si jede živce zbog toga. Iako znam da su i pare bačene, i da bi svatko pomislio da će iz prve uspijeti, ali jednostavno ne ide. I sranje je to.
I onda tako.
Odmah sve to.
Uf! Ma neću. Ja sam nako uvijek govorila jedno. Šta? Nije to baš samo jedna stvar, ima ih više.
No nako. Jučer cur'ca priča kak vara dečka stalno skoro. Da ne može izdržati da ga ne prevari. I to tvrdi da svog dečka voli, obožava. I nak i dalje priča o varanju. Pet minuta kasnije pita me nekitamomojrod jesam li ja ikad prevarila svog dečka. Ja nak wtf? Ne. Ne? Začuđeno me gleda. Ja nak opet wtf. Šta je vama ljudi, šta vi briete. Šta je normalno bit kreten i konj koji radi iza leđa i onda se hvali svima okolo. Ne misli više nitko na tuđe osjećaje, ma i na svoje osjećaje? Ma dajte, budite kreteni na nekom drugom svijetu, ja tamo ne idem. Tolika budala nisam. I tobože neki alkohol. I tobože neka atmosfera. I tobože neki splet situacija. I tobože neka daljina. Ma dajte, kakvi su to izgovori? Ma to nisu izgovori niti opravdanja. Ma spuštajte se na te nivoe slobodno. Zaboli mene više za sve vas tamo. Da se ja ne bi zamarala takvim stvarima. Ja znam šta sam, tko sam, i šta mislim o tome.
Šta je najvažnije, znam što osjećam.
I kako se ponašam.!
A ljuta sam sad.
I već me prsti bole jer hladno. Razlog je tobože neko krečenje ovog boravka. Posljedice nisu vidljive. Nooot.
I da.
Tako je to jednostavno. Pomalo. Drž' se. Hahhahahahhahhahahhah!
Jesam rekla hahhahahhahahh??
Mrš u 3pimi. Ja volim i ja ću tako.
I tried to be perfect.
Ali ništa nije vrijedno toga. A ta pjesma ubit će me jednom. Slušam ju dvije godine i nikada neće dosaditi. Te glupe riječi.. Glas.. Muzika.
Pieces. Baš to. My heart. Sometimes.
Petre sretan ti rođendan. Jao moje malo stvorenje. =(
Pet godina. Ma nemoš' mi to raditi.! Kud već? Kad već?
Jučer sam ga hranila, presvlačila. Igrala se s njim onako malim, slatkim, kovrčave kose. Sad ni nje više nema. On je sad već dečko veli. Veliki. Sad će i u školu. Pitam ga kad će doći k meni, a on meni veli za moj rođendan kad mi kupi nešto. Eh mali moj... To dijete previše volim. Život bi odmah dala za njega. Ne mogu opisati koliko budem sretna kad ga vidim, kad se zaleti k meni u ruke i veli: "Bok Nuna.!" Eh nema veće sreće.. I kad sam najtužnija on shvati i dođe k meni i samo me zagrli. To ne bi napravile neke osobe koje su starije i zrelije. To nikad ne bi napravila moja.. Da. Ugl.
Ne da mi se o tome razmišljati.
Imam jednu želju još. Ali neostvarivu. Zahvaljujući njima. No znam kakvi su. I kako razmišljaju i što žele, i znam da uz sve ovo trenutno im nije lako, stoga ja im ne namjeravam raditi još jedan problem više za razmišljanje i gubljenje živaca. Jer znam točno kako bi sve to izgledalo i kako sada izgleda. Stoga, počinjem učiti.
Ne prekidaj.
Nema ovo smisla. Niti veze s vezom. Ona želja sa početka više ni nije ta želja. Ne znam.
Alaa, mrzim te promjene raspoloženja. Taj glupi pms. No neshvaćene ostajemo. Nema veze, i bolje. Ali ne razumijem što me navede da u jednom trenutku budem dobro, i onda samo odjednom mi se ne da ništa. Samo bi negdje sjela i šutila. No ne daj se Nina! Ma nikad.
Baš sam sretna.
Valentinovo je danas.
I već drugu godinu imam pravog dečka. Ove godine sam još sigurnija u to.
Jeees.
Ala ne da mi se ići u školu. Ovo volim. Tipkati do besvijesti ne razmišljajući hoće li se ikome dati ovo čitati. Moram ići Petru danas. Pod hitno. I ona dolazi izgleda stvarno. Aaaaa, procuri višeeeeee! I taj auto se stvarno jako čuje, jutros me probudio. Ah, bar sam učila onda ako ništa drugo. Jes, jes. Jesam. Vrajt.
I tried to be perfect. Really, I tried. And still I'm trying. But nobody is perfect. And I'm not nobody. I'm just me. Not some super girl, or some handsome women. I'm just one soul on this planet with one heart.
Još kad bi znala engleski, gdje bi mi kraj bio.
Molim te, Bože.
Trš, trš.
Dobro mi je. Uf, dobro mi je. I sretna ich. Nekako se neke stvari slažu. Napokon? Ma, kao da je važno.
Imam želju jednu.
Dvije. Tri. Mnogo.
Želim da moj brat digne glavu. Da malo bude u našem svijetu. [no znam da hoće. mora. kad-tad.]
Želim da moja seka bude dobro. Da ne bude ništa opasno. [i to mora biti tako.]
Želim da njegova mama bude u redu. Da ozdravi do kraja. [i hoće. već je. pomalo.]
Želim da dobijem dva iz matematike. Da bude pozitiva. [bit će. ovisi o meni.]
Želim da moju mamu više ne muče na poslu. Da ne dolazi plačući. [sve se vraća.]
Želim seki i šogiju lijepi život. Da im krene. [čekaj, čekaj, sad će.]
Želim da moja baka živi još dugo. Falit će mi. [mora. jaka je. ]
Želim ovu vezu još dugo. Uživam s njim. [i budem. volim ga. ]
Toliko žeelja. Malih, velikih, nevažnih, važnih. A to je samo jedan mali dio onoga što mi na srcu.
Eh...
Sve to dolazi na svojee..
Bome dolazi. Već se vraća.
[kujce]
Heee! Ne može men nitko ništa, ja kad volim, onda volim. I držim se za njega. I ne puštam samo tako.
Oke, kujce?
Jasno je to vama. Znam da je.
Ma joj.
Želim... Sreću.
:)
Baš. Vrajt.
Šutiti. Ne ispustiti više nijednu riječ. Ma nijedan pokret više ne napraviti. I mislim da će onda sve biti bolje i ljepše. Jer ovako... LJudi su često krivo shvaćeni. A ježga brate, razmišljaj malo o onome što pričaš. Nemoj da kasnije žališ.
Da, to ja velim koja bio trebala također malo razmisliti. Ali nijednom nisam htjela nekome napakostiti, i na kraju sve isapdne tako krivo i tako jadno od mene. Ma više nikad ništa.
A one nek se zakopaju. S takvim mozgom. Ali znam shvatit će one da je to prenisko za njih. Doći će i njima iz guzice u glavu. Znam. I nema veze, ja ću biti kao da nikad nije ništa bilo. I zdravo. Neću pamtiti nikome i vraćati milo za drago jer sve se vraća.
Glupe suze. Neće više niz lice. To je možda i dobro. Jes, što li ja samo radim zbog njega. I drago mi. Samo kad bi znao..
Eh kad bi znao..
Ma što mi je, ne da mi se pisati.
Kuja.!
