Trš, trš.
Dobro mi je. Uf, dobro mi je. I sretna ich. Nekako se neke stvari slažu. Napokon? Ma, kao da je važno.
Imam želju jednu.
Dvije. Tri. Mnogo.
Želim da moj brat digne glavu. Da malo bude u našem svijetu. [no znam da hoće. mora. kad-tad.]
Želim da moja seka bude dobro. Da ne bude ništa opasno. [i to mora biti tako.]
Želim da njegova mama bude u redu. Da ozdravi do kraja. [i hoće. već je. pomalo.]
Želim da dobijem dva iz matematike. Da bude pozitiva. [bit će. ovisi o meni.]
Želim da moju mamu više ne muče na poslu. Da ne dolazi plačući. [sve se vraća.]
Želim seki i šogiju lijepi život. Da im krene. [čekaj, čekaj, sad će.]
Želim da moja baka živi još dugo. Falit će mi. [mora. jaka je. ]
Želim ovu vezu još dugo. Uživam s njim. [i budem. volim ga. ]
Toliko žeelja. Malih, velikih, nevažnih, važnih. A to je samo jedan mali dio onoga što mi na srcu.
Eh...
Sve to dolazi na svojee..
Bome dolazi. Već se vraća.
[kujce]
Heee! Ne može men nitko ništa, ja kad volim, onda volim. I držim se za njega. I ne puštam samo tako.
Oke, kujce?
Jasno je to vama. Znam da je.
Ma joj.
Želim... Sreću.
:)
Post je objavljen 12.02.2008. u 12:28 sati.