Sad bi najradije nešto rekla, a znam da ću se pokajat zbog toga. Ostaje to u meni. Bome. I više nećete čuti za mene. Za moje riječi. Nene.
Sad stvarno više nek vam bude jasno. Ovaj dan od samog jutra je krivo krenuo, i kao šta sam rekla... Sve je.
Da.
Ma uopće me više ne zanima. Neću više. A vi sad kako god hoćete. Dal će vam pasati il neće, zaboli me živo. Meni se ne da za svaku opravdavat. Ja ne mogu skakati na nikoga. Ja ne želim uopće više.
NIkad.
Majke mi.
Svima ću odbrusiti, ali jednostavno x. Ne mogu.
Ne želim. Neću. Ne mogu. Stvarno me ubi u pojam sve to zajedno. Od kad je krenulo prije 16 godina. I znam mama, da mi tajiš, ali nema veze. Vidiš da sam glupa, pa se ne zamaraš. Ma znam, da. Sve je to veoma tako zanimljivo.
I dalje ja ne mogu protiv sebe. I dalje ja radim po glupom prokletom srcu. Bem ti ćenu, šta mi je ono uopće trebalo??
Da sam se bar rodila bez njega. Da se bar nisam rodila. Sve bi drugima bilo vidim jednostavnije. Ovaj dan mi je to dokazao. Od prije nekoliko mjeseci, okrenula sam ploču. Svoju ploču. I nak, funkcionirala sam. Aha. Ta ploča je sranje. Ta ploča je izgleda mnoge ljude neznamnijašta. Ali vele da su ljudi prihvaćeni sa svojim manama i vrlinama. Lako za vrline, ionako ih ima malo, ali šta je s manama? Šta s njima? U klinac s njima.
Baš. Sutra ću zažaliti zbog mnogih riječi, mnogih rečenica. Znam. Uvijek je tako. Uvijek velim ono što ne trebam i što ne želim, a ono što bi trebala, toga se sjetim malo prekasno. Onda kad ostanem y. Baš tad.
I gle, neću. Cur'ce drage, neću. /šta god/ Pa si sad vi. Da. Ma muka mi stvarno. I bljuvotina ta. Baš. I nje mi dosta. A šta da sad ja reknem na to. Ma..
Ja znam jednu stvar još uvijek. To je ono srce. Koje voli. I što god ja pričala, što god ja druge uvjeravala, pa i sebe najviše, ja znam to. I ništa se ne mijenja tu. Ništa manje, samo više. Svakim časom. Majko sveta.
Nije to sranje od života lako, i previše je .sje. ali jednostavno. Ža' mi je. Stvarno mi se ne da.
I tebi isto. Dobra si.
I zašto sad ne idem spavati? Hoću se istresti. Hoću. Da ne zamaram nikoga više. Eh pločo moja. NE POSTOJIŠ.
Baš to. .....ne postojiš.....
Ich bin ich. I ža' mi je ako nekome ne pašem. Ali ich bin ich.
Ma u k sve.
Ja se opet vraćam svom Đuki, i svojim mislima u kojima je sve lijepo, u kojima maštam o tako finim stvarima. Ti trenuci su i prošli, te trenutke i očekujem. Eh, Đuka, čekaj me, stižem.
Nema q. A ne ne. Dosta ih je.
Post je objavljen 23.02.2008. u 01:52 sati.