Marketing
Ranjeno, napuklo na pola.? Noot.
Ne razumijem.
Igra ili stvarnost? Srce ili igračka? Nije mi više jasno. Postoje li osjećaji razum koji razmišljaju o drugima kako se osjećaju? Ne znam više ništa. Nije mi jasno. Igračka? Kretenčine. Neće me izbacivat iz takta ništa više. Aha, to kada kažem onda se sama sebi nasmijem. Ali jednostavno. Sinoć ležim u krevetu, pokušavam više zaspat, a nikako mi ne uspijeva. Tolike stvari mi se vrte po glavi, svi moji postupci, krivi ili pravi, sve moje riječi. Šta sam glupa? Ma jedno stoji. Ako ne pašem, lako me se može riješiti, kratkim postupkom. Ja znam što će sa mnom biti. Jer zbog sitnica me ubi, a tek tako nešto. No ugl. Samo se nadam da on to nije u stanju napraviti, da me voli unatoč tome šta sam budala.Iskreno se nadam. A to bi valjda bilo za očekivati. Nak, hm. Pa da.
No, rekoh već, ništa mi više nije jasno. I nije mi se dalo ići nikud sinoć. Nema teoretske. Samo sam htjela ležati u svome krevetu, razmišljati, tražiti greške. No..wtf?! Sranje. Ono mi se stalno mota po glavi. Nikad od tebe neće ništa biti. A valjda.
Stvarno ne bi znala. Više ništa. I tako jednostavno sam sretna što sve to imam, ali eto na trenutke se izgubim, i ne znam više koga da mučim, a davno odlučih, da više ne pričam kao prije, da ću malo zašutiti. Ali izgleda da ću morat još više. Pa dobro, nije problem. Ah, živote, e moj kume.
Samo se nadam nije sve to samo jedna igra. Iako znamo da je. No nema veze. Želim živjeti u stvarnosti od danas. Nema više snova i maštanja, jer od toga nikad neću ništa imati.
Imam srce. Napuklo na pola? Nije. 
Post je objavljen 24.02.2008. u 11:59 sati.