20 do asa
06.06.2018., srijeda
Mojim blogerima
|
Evo moji blogeri, nisam se dugo oglasio. Sve nekako ide, pa budem i budem i prolaze dani. Prije svega hvala svima na cestitanjima blagdana koji su prolazili, posebica hvala blogerici Lilianke. Ja sam jos u Minhenu. Na istoj bausteli vec sad vise od 7 mjeseci. Ima svasta i nista. Kako god okrenes. S poslovne strane imao sam nekih dvojbi. Ova firma za koju radim na ovoj bausteli zeli da predjem kod njih direktno. Meni je to bila zelja i plan,radeci kao iznajmljen radnik ocekivao sam i nadao se tome. Poceli dogovarat kao prelazak, a onda sam se predomislio. Iako me moja maticna firma onako malo legalno "krade", ipak sam odlucio ostati jos malo. U medjuvremenu sam isao na jedan razgovor u tu svoju firmu i pricao s glavnim direktorom. Malo sam mu prezentirao i dao do znanja da kuzim sto i kako rade. Na kraju mog resetanja direktor mi je malo povecao satnicu nebi li me usutkao. Ali imam ja plan doci na jos jedno resetanje. Ima jos prostora. U protivnom na jesen onda vucem neki novi potez. Iako sam jedva cekao da se maknem iz Minhena, takodjer sam odlucio jos ostati. Minhen je problem jer ima puno ljudi i tesko je doci do normalnog stana. Cijene su napumpane i samo za krevet se trazi od oko 300€ u kojem je troje ili cetvero ljudi. Nasi iznajmljuju nasima. I nijemci su se pobalkanizirali i poceli su i oni tako. I sa placama i sa stanovima. No dobro. Kod mene je sve ok, zdravlje, obitelj. Moram vam reci da sam organizirao i da moji dodju do mene. Prvi put. Tako da je zena, a i Ficho imao izlet u Minhenu. Iako prije nije htio cuti za Njemacku, sada kad se vratio u Zagreb, rekao je da mu je ljepsa Njemacka. A i zeni nije losa. Tako da polako krcim put i pripremam ih ako bi slucajno jednog dana odlucili da ipak dodju za mnom. Iako sam na pocetku svojih terena mislio kako cu bit malo i izvuci se, sada nekako ne vidim sebe kako radim u Hrvatskoj. Nista nije lako, ali ipak je tu lakse i radit i naci posao i osjecas se kao priznati radnik. Cesto idem doma za vikend, jer moji nijemci skoro da i ne rade petkom, nego u cetvrtak idu doma. Pa tako i ja nekad. Jezikom baratam na baustelskoj razini i sam radim s nijemcima. Cak se znam i svadjat s direktorom na njemackom:). Eto,da ipak ne bude predugacko. Probat cu jos naci sliku gdje Ficho prelazi rijeku Isar s kojom je bio odusevljen. Svidja mu se i U bahn. I bili smo i u zooloskom vrtu. Nema koje zivotinje nema. Cak ima i pingvina i šarana. I meduza. I slonova. Kak ste mi vi? Kaj ima novoga? Moram priznat da uopce nisam vec dugo otvarao blog. Piskaram i dalje na nekim drugim mrezama onako svakodnevo i kratko. Ispao sam iz dugacke forme. Zdravi bili!  |
