Evo moji blogeri, nisam se dugo oglasio.
Sve nekako ide, pa budem i budem i prolaze dani.
Prije svega hvala svima na cestitanjima blagdana koji su prolazili, posebica hvala blogerici Lilianke.
Ja sam jos u Minhenu.
Na istoj bausteli vec sad vise od 7 mjeseci.
Ima svasta i nista.
Kako god okrenes.
S poslovne strane imao sam nekih dvojbi.
Ova firma za koju radim na ovoj bausteli zeli da predjem kod njih direktno.
Meni je to bila zelja i plan,radeci kao iznajmljen radnik ocekivao sam i nadao se tome.
Poceli dogovarat kao prelazak, a onda sam se predomislio.
Iako me moja maticna firma onako malo legalno "krade", ipak sam odlucio ostati jos malo.
U medjuvremenu sam isao na jedan razgovor u tu svoju firmu i pricao s glavnim direktorom.
Malo sam mu prezentirao i dao do znanja da kuzim sto i kako rade.
Na kraju mog resetanja direktor mi je malo povecao satnicu nebi li me usutkao.
Ali imam ja plan doci na jos jedno resetanje.
Ima jos prostora.
U protivnom na jesen onda vucem neki novi potez.
Iako sam jedva cekao da se maknem iz Minhena, takodjer sam odlucio jos ostati.
Minhen je problem jer ima puno ljudi i tesko je doci do normalnog stana.
Cijene su napumpane i samo za krevet se trazi od oko 300€ u kojem je troje ili cetvero ljudi.
Nasi iznajmljuju nasima.
I nijemci su se pobalkanizirali i poceli su i oni tako.
I sa placama i sa stanovima.
No dobro.
Kod mene je sve ok, zdravlje, obitelj.
Moram vam reci da sam organizirao i da moji dodju do mene.
Prvi put.
Tako da je zena, a i Ficho imao izlet u Minhenu.
Iako prije nije htio cuti za Njemacku, sada kad se vratio u Zagreb, rekao je da mu je ljepsa Njemacka.
A i zeni nije losa.
Tako da polako krcim put i pripremam ih ako bi slucajno jednog dana odlucili da ipak dodju za mnom.
Iako sam na pocetku svojih terena mislio kako cu bit malo i izvuci se, sada nekako ne vidim sebe kako radim u Hrvatskoj.
Nista nije lako, ali ipak je tu lakse i radit i naci posao i osjecas se kao priznati radnik.
Cesto idem doma za vikend, jer moji nijemci skoro da i ne rade petkom, nego u cetvrtak idu doma.
Pa tako i ja nekad.
Jezikom baratam na baustelskoj razini i sam radim s nijemcima.
Cak se znam i svadjat s direktorom na njemackom:).
Eto,da ipak ne bude predugacko.
Probat cu jos naci sliku gdje Ficho prelazi rijeku Isar s kojom je bio odusevljen.
Svidja mu se i U bahn.
I bili smo i u zooloskom vrtu.
Nema koje zivotinje nema.
Cak ima i pingvina i šarana.
I meduza.
I slonova.
Kak ste mi vi?
Kaj ima novoga?
Moram priznat da uopce nisam vec dugo otvarao blog.
Piskaram i dalje na nekim drugim mrezama onako svakodnevo i kratko.
Ispao sam iz dugacke forme.
Zdravi bili!
|