20 do asa
29.10.2015., četvrtak
Skoro novi post
|
E da mi je laptop i vrijeme baš onda , onda kad bi baš piso, onda bi napiso svašta. Imo bi post, novi post. I briga me sad za ovo "bih" ili "bi" ili "napisao" ili "napiso" ! Neda mi se pazit kak pišem. Smeta ili ne, kaj sad. Nisam mogao baš onda kad dođe da bi piso, pa tak da sad lovim ono što sam htio napisat. A htio sam napisat svašta, i ništa, kak god okreneš. I na blogu piše objašnjenje da je ovo o svemu, ali o ničemu u stvari. Jebiga, ne znam drugačije. Mogo bi stavit koju sliku, to mogu uvijek, mogu vam pisati o svojim razmišljanjima, mogu o šetnjama, o energiji, mašti, borbi, strahu, sjećanjima, osjećajima... A ko nemre? Pa mogu to svi. E pa da, nisam ja ništa posebno, to znam. Danas sam si zabilježio jednu rečenicu koja mi je došla, pa ću citirati te svoje misli : "Malo sam razmišljao između pauzi od velikih razmišljanja. O jbt, pa volio bi da ne razmišljam toliko!" Da, znam da je to problem, kako mozak istrenirati da malo odmori. Ne zato što je dobar i pametan taj moj mozak, nego zato kaj stalno nekaj vrti. Pa to ne može bit dobro, i nije. Da sam barem onda inteligentan ili pametan, još nekak, ali ne, samo se ukopavam. Samo se mičem, sklanjam, zatvaram, mislim i mislim..... San neće na oko, čak su snovi tek pusta želja, dobro je sanjati. A kaj kad nema toga? Ok, znam, imam ono što imam, znam cijeniti,imam puno. Puno u odnosu na nekoga. Taj netko u odnosu na koga ja imam puno, opet ima više od nekog drugog, po tome. I tako u nedogled. Biti tu, živjeti, baš tu, to je poanta, i gadno je kad to znaš, totalno znaš. A opet? I da, jesam u banani, bio sam i onda kad sam otvrio blog, onda sam došao u bananu kad sam prestao pisati. To je bila veća banana od one onda. A tad se činilo da je ona bila velika, najveća. Strah me samo da opet sa odmakom nekog vremena neću pisati kako je ta nova banana veća od ove sada. Jer kad prevrtim film, nekako uvijek mi se čini da je ona prije banana bila manja. Osim onda kad se baš dešava, onda mislim da je ta najveća. Htio sam i o politici, o državi, o poslu, o zdravlju, htio sam... Ali kaj da napišem. Mogu probat... Politika i ljudi u politici su za mene govno, najveće, ovi najutjecajniji odvjetnici su mi najveće lopine i veći bezkičmenjaci od političara. Posao.... o tome bi se dalo, ali da skratim - radi ako baš moraš tu gdje jesi, i umri tako radeći. Zdravlje, to je ono čemu se vraćaš svaki put, to je bitno, ostati zdrav, fizički kad već ne možeš psihički. O čemu još? Ne znam , ovo pišem već malo ohlađene glave, a da sam pisao odma možda bi imao post. Ovako, imam to što imam.... I ne znam pisati nego onako kako znam i osjećam. Nekad sam bio socijalan, sad sam više asocijalan... Uopće ne znam kaj sam napisal i neću ni čitat ! Isprike ako je netko to "morao" pročitat. Svatko ima svoj neki ventil, i svatko je potencijalni ekspres lonac. Moraš otpustit tlak u loncu da ne eksplodira. Imam šetnje, svatko od vas ima nekaj. Jelenko ode u planine, Lilianke se udubi u program sa slikama, Durica istrese životne stvari u kreaciji, Cy se zajebava,O-da životu nastoji prenjeti energiju, Ti- grica zrači pozitivom, Lionica se udubi u domovinu, Nisa ima i oko i šetnju, V peče kolače i isto ima oko, Mela odluta u Franjo- svijet, Random ima srca...itd...itd... Svi opet nekaj imamo. I dalje volim šetnje, i dalje volim prirodu, svoju obitelj i još dalje od daljeg.... Eto, skoro pa novi post... |
