...kad sam bio mali,bojao sam se Josipe Lisac(valjda zbog ludih frizura ili nečega na glavi,morali su prebacit na neki drugi program)
...kad sam bio mali da sam bio filozof(ma svi smo bili tad filozofi)
.....kad sam bio mali pitao sam koliko je sati-odgovore mi 20 do 8(a ja ponovo-nisam pitao koliko će biti,nego koliko je sada)
.....kad sam bio mali u crkvi sam pjevao Kristu pljuj iz sveg glasa(i onda dodjem doma i pitam baku,a zašto vi svi pjevate Kristu pljuj,niš mi to nije jasno-a baka odgovori, malo ljuta al se smije:pa ne pjeva se tak nego pristupljuj!)
...kad sam bio mali znali su nas tražit da izgovaramo neke teže riječi,kao otorinolaringologija i slično pa nam se smijali kak petljamo s jezikom,tako je jednom bila i riječ hansaplast,pitaju buraza-on ništa,teška riječ...ja malo mladji al ne mogu ni ja pa ispalim ko iz topa: flaster--i opet se svi smijali
.....kad sam bio mali gledao sam kroz prozor kad bi počeo padat snijeg i nisam se micao dok se nije skroz primio na tlo(dobro i sad to radim)
.....kad sam bio mali čuvao me jednom stari deda-tak smo ga zvali,zapravo moj pradjeda,ne sjećam ga se al vele da je bio malo preflegma...kad me čuvao,tata je došao s posla a ja sam bio na tavanu kuće,na terasi al sa vanjske strane ograde,falio je jedan korak i letim...tata je vikao odozdo:sine čekaj me tu i ne miči se....ostalo znate..nisam se micao
.....kad sam bio mali,beba sa par mjeseci,bio sam slabokrvan i vozili me jednom na hitnu pa su rekli da smo došli u zadnji čas......
Ne sjećam se ničega od ovoga,pričali mi moji.
|