Zoografija, sa slikom

Stvari utječu na ljude.

Prazan redak ostavljam kako bih naglasio dubinu prethodne misli.

Tako, jedno vrijeme škropilo nas je onim emisijama na teveu, di par papaka ne zna, kako uredit stan, pa dođe drugi par papaka, koji sve ispofarba, razbije par komada zidova i na kraju emisije svi djeluju zadovoljno, a k tome neuznojeno.
I čovjek kao ti i ja nasjedne na to, jer naravno oni iz tevea su fakat papci, pa onda ti i ja, glenas, to možemo bolje od njih. Pis of kejk.
Pa tako onda završiš sa zidom boje leda, a htio si natruhu mint – zelenog, malo prema kadulji. No to je još dobro, jerbo ujedno završiš bez jednog pregradnog zida, čijih dvadeset centimetara, koje si junački cap-dum-kabong skinuo po uzoru na odlučne papke iz tevea, zapravo trebaš za postavit vrata. Ali gotovo, škulja. A za tako jeftin zahvat ti niti jedna firma nebu došla popravit što si napravio. Po uzoru na papke iz tevea. Pa ti dođe drag onaj zid boje leda. Jer ga 'opće imaš.

Ili ovo sad sa kuhanjima. Svi kuhaju, mućkaju, sljubljuju. Ali jerbo mi sad Jelovnici izgubljenog vremena (MUP, pitanje svih pitanja: “A GDJE ste izgubili…?“) idu kad je prije išla „Marisol“, ja se ponekad spogubim vlastitim likom i tijelom, pa više ne znam jel gledam da ide sad punica doktoru ili sol u jelo. Ili trebam povuć il potegnut cukar, kako bi neki anticipirali.
Pa tako pogubljen još krajičkom oka-ispucalih-kapilara zahvatim onu treću emisiju, di dve tuste babe z dugim noktima pospremaju tuđe domove. Ojte vrit, sve mi se ispremeša, pa se ulovim da i ja u maniri najboljeg egzibicionista tu javno, blogi et posti, prosipam sol i vodu i prljavi veš svoje intime.
E pa ne'm više.

Sa dvjesto i par i nešto četrzdevet postof v riti, došlo mi je iz iste u gornju glavicu, da rajnglu poklopim. Samo za sebi doma.
Dobro, možda ću ponekad malo zračnut', samo da susjedima uđe miris našeg zagorenog u (dakle njihov) veš na balkonu. Ali to bu to. Niks cugabe. Ni Mugabe.
Jer - kužim ja sad to sa teveom. Utječe na tebe.
Prvo te nakopuliraju da si urušiš stan a ostatak pofarbaš u slučaj od boje. Pa te naprave seoskim vikačem i solobacačem intime svoje. Pa fino zdime kroz žicu od tevea, a ti se u svom realnoegzistirajućem životu kopuliraj. Ak imaš sad više s kim. I di.
Zato velim, to, taj utjecaj tevea. (Skaska, Tebi posebno to velim! Ti si navlečena kaj onaj kaj mjeri mjere!)
Stvari dakle utječu na ljude. Mozak nam peru. Naravno u hladnoj vodi /sugestivni pogled u kameru, mozak u ruci/. E pa dakle zato uvod zaključujem sa - Ne računajte na nas.

Tak.

Ovaj put razmak ne ostavljam zbog dubine misli. Iako i „tak“ ima svoju višeznačnu dubinu. Bi se reklo, gaz.

Naime, nemojte, fino vam velim, klince učit bedastoČe.
Da se ide u školu, pa na faks, pa da se radi pa da se ide u penziju. Tim redom.
Jer ja sam vaš svjedok. Zaštićen manje – više, ali da ne mora bit tak. Nego da možeš ić u školu i radit na traci i bit u uniformi, pa onda bit u penziji i studirat, pa bit opet u uniformi, pa radit, pa studirat. Čime bi i budala skužila da je redom penzija opet tu negdje. Budala bi to skužila po onom apšpanu crtića, a suivre, sa možebitnom crticom na e.
Ali dok budala ne kuži, ja ne spavam.
Naime sad sam si skroz apdejtiral profajl i imam si diplomicu. Nakon dve decenije staža. Ko student. Zato i velim, najte deci maglu prodavat o redu nekom.
Jer ja sam vam svjedok. Da predigra može, ne mora, al može komt culect. He a zake ne.

I ne spavam dakle, jerbo mi traže uz zoografiju za posao da priheftam slikicu.
FalaBogu sam naučio priheftavat i slikice dok sam radio diplomni. I dakle ne znam pa se lomim zdvojno, kaj da sad priheftam. Jel onu di mi se vidi zlatni zub, il onu di sam u havajki sa dve puce pred svojim đžipom. Ili neku, koja ulijeva više povjerenja i sugerira – daaa, ooon je taaaj; njegaa želimooo… Recimo, ja kao od majke rođen. A i od koga bi drugo.
Ne znam dakle, pa ne spavam. Jer još si optiram. Za sliku.
Morti zemem ovu dole, nonšalantna, nenaštelana, nepretenciozna, nit preukočena nit skroz mlohava. Ono, ja u svom petom elementu, na svojoj jahtici „Hrkljuš 1 Obični“… Kaj mislite? Ha?