15.03.2014., subota
Put Plešivi...Pelješca
Put Plešivi...Pelješca
subota , 15.03.2014.|
Amerika! To smo mi! Nikakva Švicarska, nit bumo bili. Coast to coast! Ono, od obale do obale, mislim, aj min, od obale Save, do obale Jadrana. Voda je voda, ova slatka, Ona slana? Uvijek se setim mame jednog frenda iz N. Vinodolskog, di smo ljetovali. Hitim se u more, izađem van: -voda je čist O.K., topla! -More Alex, Moreeee, a ne voda! Vino je drugačije, drastično drugačije. Tu je demižon 15 kn, a tam butelja Plavca Maloga 330 kn! O toj "." na "i" bumo poslije. Put me nanjel, do točke, svih točaka, u sam vrh hrvatske Penisninsule. Halfajland Pelješac. Znaš ono, putuješ, putuješ, guzica ti utrne i eto, na kraju svih tih muka, stigo ti do Splita, mašala. E, sad si to zamisli još jednom da stigneš u tu vukojebinu. X 2! Mrak! Niđe nikoga. Samo čagljovi, čagalji....ma oni mali divlji pesovi, kaj ni lajat neznadu, a nit zavijat, već nekaj treće, ko hijene. To zbilja trebaš teže biti opaljen u mozak, da si ko Zarepčanec ideš dolje nekaj zidati. No, zdruge strane, lipo se ustati zorom, uz zvuke galeba, koji se vani karaju, laganog vjetrića milog, palmi, čempresa, limunova, agava, tamarisa i par zrakica sunčeka.        Najkomičnija situacija su ti Bosanci i taj Neum. To zbilja Nema Uma. To je zapravo hrvatski izlaz na more. Dođeš na granu, hrvatski policajac, logiš. -imate? -normalno da nemamo! Voziš se 5-10 minut, pak naša policija. -kak ste kaj? -a Vi? -Isto Voziš dalje, jednu minutu, istrči ti neki portir, vatrogasac, nekaj, mane ti rukom i to je to. E sad, jesi li, di si li, bokte pitaj. Treba taj most, treba, ak nikaj drugo, radi te pizdarije od granice, pa mostarina 200 čuna tam, pa isto tak sim, a i brodarina onim barkefaren ispod, tak da si ovi guzičari gore imaju para za Audije. Bu nama to Europa, moš' mislit, jedva čekaju. Van naše metropole Daruvara i još tih par većih mjesta, Hrvatska je pustoš u mraku. Sve daruvarske tablice, a dolje nikakve tablice. Po Pelješcu je svaki 368 auto registriran. Tak i Čavelglavima, Kninima i tim Kinima u Lijepoj našoj. Texas, e to smo mi, Texas, sa Daruvarom, na mjestu Dallasa. I tak sam ja tam rintal i prekrajal i skrajal i došlo kraju. Vrijeme to I'll be back! Stali u Ston ehenge-u.  Biti u Stonu, a ne dotaknuti se soli? Biti u Parisu, a neviđet Papu. Mislim, bilo gdje da si, svi putevi vode u Rim. "Omnes viae Romam ducunt", rekel je stari samuraj Seneka, još ondak! Daleko najbolja sol. Rekli su mi da je ona cvjetna sol za budale s preveć nofci......  ......samo za snobove, kila po 333,00 kn....... ......da je zakon krupna stonska, te da se sol sa Paga, već odavno ne bere, već prepakirava, tuniska, uvozna, mediteranska sol.  Fotografija vijesti (Admir Buljubašić/CROPIX) Mam mi opala na pamet G'đa Lidija, njena "Kapetanova kuća" i  njeno povezivanje, njenog podravskog ztim morskim. Kaj se same G'đe Lidije tiče, da je komad, bogme je! Prelijepa mi je! Žemska i pol! "Kontinentalno - morska rapsodija"  Sastojci: -Goveđa pisanica -Gambori -Krumpir -Kamenice -Vrganji, Maslac -Maslinovo ulje -Matovilac -Bijelo vino - Pošip -Vrhnje za kuhanje -Sol -Papar -Muškatni oraščić -Krema od tartufa -Motar Za ovak dobru svinju poput mene, fakat rapsodija, (jer za dobru svinju nema lošeg napoja) ali u nekom gastronomskom smislu, doživljaju, tak diletantski, katastrofa. Mislim, mesina i nekaj nježnoga, morskoga, ali ipak jake arome, mirisa, a kaj ja znam....treba probati, a ukusi i okusi su različiti, jel tak i o tome nebumo debatirali, ta nismo u Saboru, još mi sam Kajin i onaj Abel trebaju, c jebote! No, mi smo pravac centra u stari dio...konoba Bakus, gdje nas dočeka domaćin G'din Ledinić. Da smo imali vremena, da smo mogli ranije, trebali smo mu ići kući, na tu farmu vinogradarsku, hacijendu, imanje. Žal mi ko pesu, jebem ti posel!  Pa smo malo prezalogajili riblje paštete.....  ...koju kamenicu, daleko razvikanu, preslanu i premalenu, no neka im je....kad oni tak veliju.....  pa, osobno ja, bijeli rižot sa kozicama, te crni od sipe.   Sve sa vinom plavac mali "Prestige", G'dina Ledinića. E tu je moja malenkost opala na guzičetinu. Ja sam zagorski tip enologa. Daj me nemoj jebati ztim buteljčicama. Daj demižon i neg bu kiselo. Ljudi moji Bložiji, ja to vino nisam pil. Ja sam zabil nosa u čašu i nisam je skidal. Svi su me pitali, da kaj mi je. Jednostavno se nisam mogel namirisati toga miomilog mirisa. F A N T A S T I Č N O...F A N T A Z I J A ! ! ! Cijena? Sad sam ga pil i valjda više nikada, a vrijedi svake kune. Treba igrati Lota, treba! I ondak smo se otkotrljali u mrklu dugu noć, tak duuugo -di smo? -evo, sad će Split -otibemti! Coast to coast! Tek u jutro se zaorila -Daruvare, vraćam se tebi, pod zidine stare, na obale Save. I noge i guzica i pičma utrnule totalno, eto kolika nam je Lijepa Naša! Konzum do Konzuma, Daruvar do Daruvara! ps fotića si nosil nisam....fotkal sam mobačem, a ostale fotke sam pokral tu sa Interneta, pa se žalite mom pokojnom dedi Panteliji, a i vi iz Čavelglava, ....to kaj mi nećemo prek. |
