26.01.2014., nedjelja
Arhimedova juhica
Arhimedova juhica
nedjelja , 26.01.2014.|
Da! Tak sam je nazval i skuhal u čast toga genijalca. Eeeee, da vam je biti bar 5 min. u mojoj glavi. Koji su to opsesivno kompulzivni poremećaji, da nemreš biliviti, a sve je počelo tak bezazleno. Obična jebena juhica, za obični nedjeljni ručkić.  Ja to kuham u "špageteriji", nekak mi u finišu zgodnije, sam zvlečeš perforirani nutarnji lonac, ocediš, a u glavni pukneš rezance i gotovo. I stavim meso, natočim vode, pa na plin i počnem čistiti grincajg, te ga laganica dodavati. I dodajem ja i dodajem, a nivo juhice sve veći i veći. Počelo curiti van, pa na plin, pa cvrčanje iiii setim se Arhimeda. Ono, kad se sel u kadu, pa istisnul vode van, pa sav sretan iskočil i istrčal vani ko naš pok. Tomislav Gotovac, s tom razlikom da je vikal Heureka, no eureka, što zapravo znači da ti se upalila ona lampica iznad glave, ak imaš sreće da ti ni pregorila. Ali, to nije sve, neg se setim te krune, zapravo nije bila kruna, neg lovorov vijenac od zlata, pa se car pital, -jeli je od zlata, ili me zlatar zveslal I sve ja to kao znam, no fatam sam sebe da mi baš ni jasno. A znam, da sam znal. Sjebali me volumeni. Jednostavno zablokiraš.  I normalno da ga je lik od zlatara štel zlevatiti, na foru kaj je zlato legiral sa srebrom, koje je jeftinije. E, i eto nas kod specifičnih težinaaaa, no, sad to nije važno. Pa se setim Galileja, pa Newtona, pa eto i Tesle. To mi čitava galerija likova prolazila glavom, oooooomajke ti. Uglavnom, sjelo meni to na kraju balade. Nisam ko ovaj moj Zweistein. Njemu ni dalje nije jasno, kak to da Mi nikada ne vidimo onu Tamnu stranu mjeseca. I kad sam mu objasnil, nejde mu u glavu: -a zakaj se okreće baš tom brzinom, a ne nekom drugom -e jebi se! |
