15.07.2011., petak
Žifčana baba i cijenjeni prof. Tanhofer
Žifčana baba i cijenjeni prof. Tanhofer
petak , 15.07.2011.|
Ma znam da se veli živčan, od živac. Ma ne ona kokoš, već ova moja doma. Ona na godišnjem! I sad nema kaj raditi i mora ona reda raditi po stanu i prčkati nama trojici po našem stoleku oko kompjutera. Sad nitko nikaj nezna, di mu je kaj stajalo. Rekel sam joj: -O.K. znam da je vani vruće,.... ne moraš u podne,... ali odi navečer negdi van pa si nađi nekog jebača, i bavi se s njim, a nemoj nama spremati. Dođem doma, a ono "SAM" u kanti za smeće. Pa Blog te mazal, pa to neprocijenjive vrijednosti. Još mi je štela hititi 60tak VHS kazeta s "katoličkim programom". Tak sam napisal na kazete s pornićima, radi toga da ih nitko ne dira. A ima tu i "super 8 mice", zfamilijom, pa i naše dece dok su bili mali. Kao klinac sam počel s fotografijom, pa se bacil na film. Prvo "super 8", od tri minute na Kodak vrpci. To su umjetnička djela! Kaj ti misliš,...sad ti dođe netko i veli ti: -ajd mi snimi film od dužine tri minute, ali da bude smislen, zanimljiv. Ondak su došle VHS video kamere, pa žeži brale par sati. Ono, obilazak ZOO-a, cca 4 sata i od toga 3 sata hodanja po šodrenoj stazi. I hodamo mi, hodamo, pa hodamo. Zanimljivo u tri pilje ljiljine! Poludiš od hodanja, drobljenja i šuškanja. Ove super 8 sam prenesel na VHS po bosanski. Projiciral sam na zid u sobi, a s VHS kamerom sam to snimal. Sad bi to trebalo hititi na DVD, a to kooooooooštaaaaaaaa. I ondak taj "SAM",...."SAM svoj majstor" se sećate? Foto kutak i ugledni prof. Nikola Tanhofer, danas pokojni. I ja u toj priči sa tisuću pitanja: Pa zakaj ovo, pa zakaj ono? Sorry Nikola, valjda ti se ne okreću kosti u grobu od mene. Je, znam, da znam biti naporan, no hvala ti za nauk. Kak je to zgledilo u "SAM-u"!  Triptih vlastite Kćeri, danas majke dvoje djece.   Pa noj na Palmi u rezervatu za EU aklimatizaciju.  To u jednom SAM-u. Ostale je Zmaj "rešil" u nekim prije čišćenjima, maspater!!!! Kad je ona poplava zrušila onaj stari most kod Folnegovićeve, di je sad most "Mladosti", "Borovje", ili većkak, onak skrhanog sam ga ovjekovječil sa nekim filtrima, da sam za to i nagradu dobil. I nema više toga. Zapravo moja greška! Uvijek gledam sutra i mrzim jučer. Vele da je i bolje tak, jer gdo navek živi u jučer, da psihički ni zdrav! A kaj ja znam? Ipak mi vele da sam spaljen. Živjeli! |
