23.06.2011., četvrtak
Ima naslova, a on je "naslov"
Ima naslova, a on je "naslov"
četvrtak , 23.06.2011.|
Ono, fra gavun-"nema naslova", cccccccc, poludim. Neki dan, kad je padala kiša, ja sam glumil frajera. Ko Eliot Nes - nesalomljivi. Odem u japankama, gaćama i majici van, u dućkas i eto me sad na brufenima. Boli lijevi bubreg i imam zaboden nož ispod lijeve lopatice. Kak je lijepo spavati, pa kad te "zapara" noću,....maspater. I tak u takvom mentalnom stanju, usnuh jedan "mentol" san. Kao, slavi se dan borbe, protiv fašizma, ali u Berlinu, nedaleko od lokacije Hitlerovog bunkera. I idem ja tamo na dernek, kad kod same lokacije, skupilo se parstotinjak mladih neonacista, i nešto starih nacista. I prosvijeduju oni protiv Saveznika, jer, de facto, oni bona, žrtve. I mislim si ja: -ahhhh, to sam u ludoj Njemačkoj može biti. Prekjučer sam znal da su ovaj tjedan praznici, ali koji, poima nemam. Jučer sam saznal da je jučer bil taj fašistički. Dobro je Jozef rekel: "virtualni antifašizam". Što bi znali reć, dragi nam istočni komšije, "mi to kobojagi". Valjda radi Europe, ili nečega, vragsigaznal. Sad, neznam, jel se to plaća isto iz državne blagajne, kao onaj dernek na Blajburgu? Danas je isto neki praznik. Gledam po Internetu, no još nisam naišel, koji je. Valjda bum tokom dana saznal. I dalje tražim posla. Oglasi, pa prijave, tup e-mail, pošalji životopis. Pošaljem ih 20-tak, još odgovora nema. Muljam! Napišem da imam 22 godine i 8 godina staža u struci. Valjda bu netko nasjel. Kad im počnem raditi i kad vide kaj znam, bit će im prekasno. No, pozval me jedan na razgovor. Da, koliku plaću očekujem? -da, očekujem je svaki mjesec! -??????????????? Na kaj smo spali sa metalurgijom i metalskim zvanjima u RH. Na građevinsku bravariju. No, ajmo malo kuvati. Goveđa juhica Asocijacija na djetinjstvo i pok. baku. Šparet na drva, lončina juhe, 8 h ujutro. Unutra ramstek, kosti, grincajg. Ondašnji grincajg, onaj pukljavi, grbavi i ondašnja govedina-junetina. Rezanci domaći. Brašno i pun kurac jaja u njima, ali od onih koki kaj se šećeju po dvorišču, kaj paseju travu, kljucaju kamenčiće, vlečeju gliste... Kao,...."joooj, niko nezna skuhati juhicu ko baka Milka" Je, istina, moreš sam pokušati imitirati.    Još je tu bil i komad od rebara, onak fino prošaran. Jebate, danas lonac takve juhe, bez problema more koštati 100 kn, s obzirom na cijene govedine, pa ti daj. RESTAURANT Taj naziv je zmišljen u srednjovijekovnoj Francuskoj. Uz pečenja, meso se i kuhalo, po tim raznim krčmama, konacima. Voda od kuhanog mesa se bacala! Onda je nekome palo na pamet, da se od toga more napraviti topli, okrepljujući napitak. Mjesta, krčme, koje su to nudile, stavljale su vani reklamu. Na njima je pisalo RESTAURANT. Tada ni bilo čaja po Europi. Apropo čaja. Prvim Eu, doseljenicima, konkretno Englezi, u Kini, bilo je malo bedasto, da Kinezi piju vodu od nekog lišća, pa su to htjeli dići na viši nivo. Pametni, kakvi jesu, vodu su hitali, a lišće žvakali, pa ni to ni bilo to, pa su lišće zalijevali šećernim sirupom. Eeeee, moji Britanci, dug je put od guzice do glave. Tak i meni. I dovede me frend Kinez, na svoje polje čaja i gledam ja to, onak zadivljen: -gle živi čaj!  Pa pogledamo njegovo polje riže. Ma njegovo. Kurac njegovo. On vam je zagorski Kinez. Starce je ostavil na gruntu da dirinče, a on dela u fabriki. I dopelja me doma i tup, čaj na stol. -daj, jebo te čaj, imaš kaj oštro za preseč -nemam -pa kaj vi nikaj ono šljive, ili kakav vinograd, barem malo brajde, pa neki destilat? -ne -ma jebi se -daj bar šećera i cediljku, da maknem to lišće Ne, ni šećera nemaju, već neki sirup od šeć. trske. Jedva sam čekal da u hotel dojdem. Oni su se kidali od smjeha, dok sam ja, "N'nslav" šećer tražil. Poslje sam provalil kaj im je to N'nslav, ...kao Jugoslav, Ja. Ma badave Hrvatska. -čega? Jugoslavija i bitke na Neretvi i Sutjesci, Tito, komunisti i to je to. Nemreju ni izgovorit Hrvatska, jebem ih metiljave. Pa smo za ručka ražnja okretali. Ma ne Kinezi, već ja doma. Joj kak bi volil da mi taj Kinez iz te kineske pripizdine dojde doma u goste, da ga malo provodam i počastim. Ono janjca na ražnju, pa da zarakijamo, pa poslje po gembačima, jebala ga riža i čaj. Dobro, ni baš ražanj, više ražnjić.    Malo limuna, ružmarina i kadulje, da ubije eventualni okus ribe u piceku. Znal sam prije, dok sam glodal trticu, naletit na okus ribe????? Lik mi je poslje objasnil da je to od koncentrata ribljeg brašna. "Neisčišćeni" picek, pa bum na tržište, maspater lopovsku.  wuuuuuuušššššššššššš, ni baš Danteov, ali paklenski je.  I prasci ga nisu pojeli! E danas bu im završil u đuveđu. Je da ja znam srat, ali lovu još nikad nisam posral! |
