I jedemo grožđe, još tam u ožujku, kad cvatu ožujske pive,
prvi znak proljeća.
I ni loše, jako ukusno.
Veli sused iz JAR, eno ga ume u trgovini,....56 kn kilo.
Sad su po 36 na Dolcu, ali iz, kajjaznam, Argentine.
Ukusno i jako dobro, no skupo!
Sad naletiše trešnje, prve, morem si zamisliti kak su "jeftine".
Probam par komada, pljuckam koštice,
nailazi kolega:
-Alex, kave su?
-isti kurac
-kak to misliš?
-pa jagode, paradajz i te trešnje,........isti kurac, razlike nema,
sve kiselo, maspater.
Daj ljudi dođite pameti!
Kušajte jednu, promućkajte sadržaj tintare i privucite guzicu k zidu,
da Vas ponovo ne naguze.
Ma koji crni paradajz sada, vrijeme dobrog paradajza je kraj ljeta.
I što hartavije, sjebanije na izgled, bolji okus.
Ali ne, zinula nam guzica, a para se ima.
Retardirani predvodnik je već tu:
-Ajmoooooooooooooooooooooooo!!!!
|