23.01.2011., nedjelja
Kad pronađeš komadić prošlosti
Kad pronađeš komadić prošlosti
nedjelja , 23.01.2011.|
Ma isti Dražen, kaj ne? Sam kaj sam ja, za razliku od njega, poslje treninga išel na pivu u birc, dok je on gural autiće po pijesku u vrtiću. Više nejdem u bircuze, skupo do boli. A vele da sam dobro haklal, kajjaznam.  Ovaj karikaturist je loš karikaturist. Ja sam zaista tako izgledao. Mislim, cilj karikature bi trebal biti istaknuti neke djelove, dal glave, dal tjela. Bil sam ko onaj Mujin sin iz vica. Rodio se Muji sin, ali samo glava bez udova. Siroto djete. I stave oni njega na prozorsku klupčicu da gleda van, on onako tužan, mašta o udovima, kadli, u jednom trenu, VUŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠ Stvori se dobra vila, zamanu štapićem i iz glave iznikoše dvije ruke i dvije noge. Mujo je štihao vrt iza kuće. Sin sav sretan pojuri tati da se pohvali, trk iza kuće, kad čuješ, Pljassssssssssss! -Fato, Fato, brzo vamo,...da vidiš kolikog sam pauka ubio. A znal sam reći pok. Joški: -ooo, di si glavonja Ipak je on imao zericu veću glavu. |
