21.01.2011., petak
Vuk i sedam kozlića
Vuk i sedam kozlića
petak , 21.01.2011.|
I vrtim se jučer po doma, ko prdac u gaćama, kad kod Luke na stolu.  Kaj je sad ovo? Lukino nije. Unučica obožava njegovu sobu i radni stol. Stalno: -Lukaaaaa, idemo u našu kuću. Gledam, nemrem bilivit. Djete od 3,5 godine. Fantastično, predivno,....no neki vrag mi neda mira: -Staraaaa! -Kaj je? - Tko je ovo crtal? Pogleda u pod ispred sebe, smiješkić i onak stidno, potiho: -ja, kaj je tak loše? -maaaaaa kaki, izvrsno, odi da mužić ljubi -Pa ne moraš me sad ismijavati -ma neeeee, nikako,....kao kategorija karikature, čist O.K., koliko si ono imala iz likovnog? -pet -maspater, jel kod onog buljookog pijanog, kaj je i meni predaval? -da  Ja sam bil više onak, ko Julius Vern. Više sam naginjal nekom analognom Photo Shopu tipa Generalića. Čisti Hlebinac. I tak davno prije, razgovaram ja sa starim Tonom i: - Tona, a od kud ste Vi? -Daj mi pogle ruke -ne kužim? - pogle mi facu -ne i dalje ne kužim - pa kaj te ne asociram na one tipove sa slika podravskih naivaca Veselje je risati |
