Marketing
Vuk i sedam kozlića
I vrtim se jučer po doma,
ko prdac u gaćama, kad kod Luke na stolu.
Kaj je sad ovo? Lukino nije.
Unučica obožava njegovu sobu i radni stol. Stalno:
-Lukaaaaa, idemo u našu kuću.
Gledam, nemrem bilivit. Djete od 3,5 godine.
Fantastično, predivno,....no neki vrag mi neda mira:
-Staraaaa!
-Kaj je?
- Tko je ovo crtal?
Pogleda u pod ispred sebe, smiješkić i onak stidno, potiho:
-ja, kaj je tak loše?
-maaaaaa kaki, izvrsno, odi da mužić ljubi
-Pa ne moraš me sad ismijavati
-ma neeeee, nikako,....kao kategorija karikature, čist O.K.,
koliko si ono imala iz likovnog?
-pet
-maspater, jel kod onog buljookog pijanog, kaj je i meni predaval?
-da
Ja sam bil više onak, ko Julius Vern. Više sam naginjal nekom
analognom Photo Shopu tipa Generalića. Čisti Hlebinac.
I tak davno prije, razgovaram ja sa starim Tonom i:
- Tona, a od kud ste Vi?
-Daj mi pogle ruke
-ne kužim?
- pogle mi facu
-ne i dalje ne kužim
- pa kaj te ne asociram na one tipove sa slika podravskih naivaca
Veselje je risati
Post je objavljen 21.01.2011. u 11:16 sati.