Pesto genovese je trebalo bit

22.06.2010., utorak

utorak , 22.06.2010.

I otmem ženi neke pare i u Interšpar.
Pa kupim maslinovo ulje, pa nađem pravi parmezan,
onaj tvrdi, Formaggio grattugiato, kaj ga moraš ribati, kaj
je sfermentiral do daske, kaj košta cca 200 kuna,
pa traži, još
"Pecorino" (romano, toscano, sardo o siciliano),
i kaj bi oni to imali.
Odem tam na povrće, reko, da zemem Pinjola,
ne, ni to nemaju.
Ma ote vrit, ostavim im sve i prejdem k Crnom Todoru.

Pesto je tak dobar umak za tijesteninu, da više nije Italijanski,
neg svijetski poznati umak.
Svršavam dok ga jedem, jebeš sex.
Skupa spiza, no, čovjek treba s vremena na vrijeme
iznenaditi svoju guzicu.

Inače ide:
-bosiljak
-parmezan
-češnjak
-"Pecorino" romano....ovčji sir
-maslinovo ulje
-pinoli, pinjoli,.........sjemenke bora,...valjda mediteranskog

Sirevi se naribaju na sitno, a ovo se podrobi u avanu, mužaru,
kamenom.

No, odlučih se ja za nekaj slično, a isto mrak.

To sam sam izmislil, sve sastojke stavljam količinski po
svom ukusu, a zapravo je recept pobran,
po sistemu "varijacije na temu".

Tijestenina, ja odabrah ovu, je da je po kile 17 KN,
no dobra je.
Jednom bum je sam delal, s pojačanim procentom vrganja.

Kupil sam maslinovog ulja, ali izgleda da sam popušil,
ni mi baš nekaj, a na moj test, nažalost doma,
ispada da je miješano z običnim.
Kako to ustanoviti?
Naglo okreneš bocu s čepom prema dole.
Ako onaj zračni balon bude u komadu i od "bulba" gore,
bez sitnih mijehurića, ondak je čisto maslinovo,
no, ako ima pun kurac sitnih mjehurića, znači da je mixano.
Ja vjerujem da je s Brača i da je sve O.K., do tvornice,
tj., Trenton punione, no tu nastupaju lopovi,
tak da sve to kaj piše, na boci, da je i dijelom istina, maspater.
No, jebi ga sad, govno je progutano.
I još, a telac sam, cijena od 63 KN za litru,
eto ti još jednog indikatora, eeeExtradjevičansko, ma da,
mošmislit.

Sir, zemem neki tvrdi jeftinjak i tu sam popušil karu.
Ono, "Đurđevečki", nit okusa nit mirisa, sam malo žute tempere
u njem, maspater, zakaj sam vratil onaj parmezan, zakaj.
Sad mi dođe da se šakom u glavu pogodim.

Oznojil sam se do jaja, dok tu gumu nisam naribal.
Ma nikad više.
Od sad samo trijezan idem u dućan.

Pa još plastični paradajz.

Kak se paradajz, a sad bi moja unučica rekla,
"rajčica, tomato, deda", najlakše guli.
Za vriti ti se voda, pa buć ga nutri na minutu, pa ladi,
pa oguli, tako lako, neš bolivit.

E ondak bosiljak i češnjak.
Mužar sam si sam napravil, zel komad granitne kocke,
malu brusilicu, šajbu za kamen i deri, kriš-kraš,
pa poštemaj, pa tak.
Bum ja hitil 300 čuna za Oliverov mužar, malo klinac.
Onak prašnjav, poslje sam se osjećal tak
Meštrovičanski, pred svojim remek djelom,
da mi je došlo da ga pošaljem u NY, da ga tam pod konja
deneju, da ovaj ima iz čega vodu piti.