O srcu bez mozga
Objašnjavam mojoj djeci kakvu funckiju ima mozak.
I, počnem onako kako su učili mene onomad: kad dotakneš nešto vrelo, prst se opeče i povučeš ruku, ne zato što je prst sam po sebi jako pametan, nego zato što leđna moždina javi mozgu da se prst opekao.
Gledaju mene, gledaju vrelu šerpu na stolu, i u glas me upitaju, "A, šta je s onima koji nemaju mozga, mama?"
E, tu sam htjela reći svašta, ali sam se trgla na vrijeme. Javili mi ostaci moždine da ne bi bilo pametno djecu uzrujavati s glupostima...
Ne bi bio red da oni, na kojima svijet ostaje, tako maleni shvate da nama upravljaju baš oni bez mozga. Koliko onda mi mozga imamo kad im to dopustimo?
Ili je naša leđna moždina odavno oguglala na bilo kakvu vrstu podražaja?!?!
