Kako su skončali Pljuga i Suza

09.11.2006.



Pljuga je Suzu upoznao još u srednjoj školi.

Desetak momaka okupilo se u krug oko mlade rode koja je tresnula iz gnijezda s visokog dimnjaka. Svi su se pravili pametni i glasno razmišljali što bi sad trebalo poduzeti. U grupi je bio i Pljuga, ali nije promatrao jadnu pticu, nego Suzu koji je plakao dok je gledao kako roda klepeće krilima.

Otuda mu i nadimak. Svako je malo ronio suze. Kad bi na ulici vidio svatove, plakao je od sreće, Kad bi vidio šepava psa, onda od tuge. Onoga trenutka kad bi se netko u filmu zagrlio, Suza je već brisao oči. Plakao je čak i na kraju Ramba, i to od sreće jer je Rambo preživio. A kad se u videotekama pojavio E. T., Suza je tri dana bio u krevetu.

Roda je na kraju uginula jer se rulja posvađala oko toga što je trebalo poduzeti, ali su zato od toga dana Pljuga i Suza postali nerazdvojni.

Pljuga je svoj nadimak dobio tek poslije kad je počeo pušiti. Uvijek je imao cigaretu iza uha. Bojao se da će ostati bez pljuga, a ovako je, kaže, uvijek imao jednu u rezervi. Poslije mu je bilo čudno ako iza uha nije zataknuo jednu "stošu".

Već pri kraju srednje škole svi su znali: gdje je Pljuga, tu je i Suza, i obratno, naravno. Dobro su se slagali, Pljuga se već naviknuo da Suza zakmelji bar tri puta dnevno, a ostalima je bilo malo čudno vidjeti nabijenog muškarca obrijane glave kako uplakan maše svatovima dok prolaze ulicom. S druge pak strane, Pljuga je bio visok i mršav, crne kose, uvijek nepočešljan. Prema svima ciničan do boli, osim prema Suzi.

Nakon srednje škole u njihovu malom gradu nije bilo posla i uvijek su bili bez love. Tako je sve i krenulo. Prvo su počeli krasti cigarete iz dućana, onda su po noći orobili nekoliko kioska, i na kraju provalili u par stanova.

Jednog jutra dok su pili kavu kod Suze, Pljuga zapali pljugu, prekriži ruke i nasloni se na stolicu.

- Imam poklon za tebe - reče i pogleda Suzu u oči.
- Za mene?
- Aha.
- Kakav poklon?

Pljuga izvadi pištolj iz džepa i položi ga pred Suzu.

- Pištolj?
- Ne, kremšnite - odgovori Pljuga u svom stilu.

Izvadi i drugi pištolj, pa ga stavi ga pred sebe. Suza se namršti.

- Otkud ti to?
- Nema veze. Jel' ti se sviđa?
- Pa, lijep je. Hvala ti. Ovo je prvi poklon od tebe - reče Suza i umalo zaplače.
- Nemoj mi samo počet kmecat. Ne zanima te što ćemo s njima?
- Mislim da znam.
- Reci onda.
- Banka ili pošta?
- Banka - reče Pljuga, nagne se i počne mu objašnjavati plan.

Idućeg dana Suza se vratio iz robne kuće. Dok su pili pivo, pružu Pljugi vrećicu. Unutra je bio paket s najlonkama.

- Jesi tražio crne? - upita Pljuga brišući pjenu od piva.
- Jesam - kimne Suza i izvadi ih iz vrećice.
- A koji je ovo kurac?
- Halteri.
- Halteri? Koji će ti kurac halteri?
- Pa prodavačica mi je ponudila, a ja ih kupio da ne budem sumnjiv.
- Ti ovakav, obrijane glave, kupio si i haltere da ne budeš sumnjiv?
- Aha. Rekao sam da je za curu.
- Ajd' dobro - reče Pljuga i zapali cigaretu.

Nakon piva otišli su kod Suze isprobati najlonke. Putem je Suza zaplakao jer je vidio dvoje mladih kako se nježno ljube na klupi.
- Život nas voli - rekao je Suza tada brišući oči. Pljuga nije ništa komentirao, samo ga je povukao za rukav.

Kad su stigli u stan, otišli su u kupaonu, raspakirali najlonke i navukli ih na glavu. Stajali su tako nekoliko sekundi ispred ogledala, spljoštenih noseva, izobličenih usana i iskrivljenih lica. Vrhovi čarape padali su im preko leđa kao samurajski repovi.
Pogledaju se i odvale od smijeha.

Banka je tog jutra tek otvorila vrata, a dvije žene na šalterima upravo su završile drugu kavu. I zaštitar je taman odložio svoju šalicu i krenuo sjesti u kut pored ulaza kad su unutra ušetala dvojica s crnim najlonkama na glavi i pištoljima u rukama.
Pljuga je cijev odmah uperio zaštitaru u čelo, a Suza je zaobišao šalter te službenicama pred nosom mahnuo svojim pištoljem i kažiprstom im pokazao da šute. Zaštitar je dignuo ruke, Pljuga mu izvadi oružje iz futrole i zapovijedi da legne na pod. Selotejpom mu zalijepi usta i sputa ruke.

Suza je bacio crnu torbu na pult i službenicama rekao da se odmaknu od stolova. Prije nego što se odgurnula, ona deblja nogom je pritisnula tihi alarm. Dok su trpale novac u torbu, Suza pogleda prema Pljugi koji mu kimne da je sve pod kontrolom. On je stajao iznad zaštitara i držao mu pištolj uperen u leđa. Svako malo pogledavao je prema ulazu. Nakon pet minuta torba je bila gotovo puna love, a Suza je opet umalo zaplakao kad je vidio debele svežnjeve.

U tom trenutku zaorila je sirena ispred banke.

Pljuga je skočio kao da mu je petarda eksplodirala u guzici, prilijepio rame uz prozor i proturio nos. Tri policijska auta, izvučeni pištolji, rotirke upaljene. Tihi alarm, sine mu u glavi. Popizdi.

- Suza, dolazi ovamo - zadere se.

Sljedeće sekunde i Suza je s torbom na ramenu virio kroz prozor.

- A u kurac, gle kol'ko ih je. Kaj ćemo sad?
- Ne znam, čekaj da razmislim. Vas dvije u ćošak i da vas nisam čuo - uperi pištolj u žene koje su otapkale u kut kao da gaze po jajima.

Vani zagrmi glas iz megafona.

- O o o opkoljeni ste. B b ba ba bacite oružje i iz iz iz izađite van p p p p podig n n n nutih ruku - mucao je glas deformiran megafonom.

- Pljuga, jel to nas netko zajebava? - pogleda ga Suza.

- N n n n ne možete pob b b bjeći - uporan je bio glas.

- Ne znam koji je ovo kurac - slegne ramenima Pljuga i opet proviri.

- Neki murjak u civilu s megafonom. Ne vjerujem! Kreten muca i još na razglas - uhvati se Pljuga za glavu.

- Kaj sad? - čučne Suza.
- Niš, jebiga, izletimo van, oprašimo pištoljima po njima, pa magla svaki na svoju stranu.
- Di se poslije nađemo?
- Na starom mjestu.
- O.K.
- Spreman?
- Je.

Čim su izjurili van, počeli su pucati po policijskim autima. Obojica su pokošeni nakon nekoliko koraka. Suzi je jedan metak prostrijelio vrat, a drugi razvalio rame. Dok se prevaljao preko živice, novac iz torbe frknuo je u zrak. Ostao je ležati uzdignutih nogu koje su zapele u grmlju. Pljugu su meci odbacili natrag u zid i svalio se u polusjedeći položaj, pogođen u lijevu stranu prsa i trbuh.

Nad njim su se u trenu stvorila trojica policajaca s uperenim pištoljima i jedan u civilu s megafonom u ruci. Pljuga pogleda prema Suzi. Krvave novčanice ležale su mu na prsima, nije se micao.

Inspektor s megafonom čučne nad Pljugu i strgne mu najlonku s lica.

- Z z z z zašto se n n n niste predali? K k koji vam je k k k urac? - pogleda Pljugu u oči dok je drugom policajcu pružao njegov pištolj.

Pljuga se malo pomakne.

- Je je je jebi se - iskezi mu krvave zube i umre.

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Bez prerada.