Kesteni (dnevnik ubojice)

29.12.2007.


Kad je otvorio oči, prvo što je ugledao bilo je njeno senzacionalno dupe. Naprćeno, glatko, s vrlo blagom razlikom u tenu koja je otkrivala da se, barem ovog ljeta, nije sramila skinuti gola. Pognula se nad stalkom za CD-ove, a svježe obrijana pica zurila je ravno u njega.
Protegnuo se zadovoljno, zavuče ruku u bokserice i dobro se počeše. Kakva noć. Kakva jebačina. Svršio je tako jako da mu se kurac još dve minute trzao "na suhom".

Frknula je nezadovoljno, okrenula se, i ispružila cd prema njemu.
- Što je ovo?
- Cd? - podigne on obrvu.
- Ne zajebavaj. Pola ovih cd-a je Justin Timberlake.
- Da i?
- Pa što si ti, neka pičkica da slušaš Justina?
- Rekao sam ti već da ovo nije moj stan. Osim toga, što fali Justinu?
- Testosterona. Hvala bogu da ne ševiš onako kakvu glazbu slušaš.
- A što bih ja to, molim te lijepo, onda trebao slušati? Da čujem.
- Pa recimo Motorhead. Ili stari Deep Purple. To više paše onome što si sinoć pokazao u krevetu.
- Znači bilo je dobro?
- Prejebeno.
- Moram i ja priznati da je bilo do jaja.

Naslonila se na stol i pogledala ga. Čim je ugledao te sise, počeo mu se dizati. Kad je vidjela izbočinu na plahti, bacila je na pod Justina, i zavukla se pod plahtu. Po malo Motorheada.
Pola sata kasnije ležao je zadihan, iscjeđen. Skliznula je s njega i otapkala u kupaonicu. Čuo se zvuk tuša. Prvi miris pečenih kestena. To su mu poručivale nosnice dok je duboko udisao licem uronjenim u njen vrat.
Udahne. Šteta. Jebena šteta. Ustane, navuče traperice i dohvati ruksak u hodniku. Izvuče beretu s prigušivačem. Kroz odškirinuta vrata kupaonice počeli su izlaziti prvi valovi pare. Provirio je. Nagnute glave puštala je vodu da joj se slijeva niz tijelo kao tropski vodopad. Preko sisa, niz trbuh...opet u jedan mlaz prije međunožja. Nije dozvolio da ga pogleda. Pogodio ju je s dva hica prije no što se okrenula. Udarila je bočno o zid i skliznula u kadu. Zatvorio je vodu i pokupio čahure. Šteta. Jebena šteta.

Obukao se do kraja, pojeo četiri palačinke s pekmezom i dobro oprao sve što je od sinoć dotaknuo. Provjeri je li stubište prazno i sklizne kroz vrata, pa niz stepenice na ulicu. Zaškiljio je od ranog, ali toplog jesenjeg sunca. Ne sjeća se kada je posljednji put imao ovako dobar početak vikenda. Kakva guza. Kakva pica. Kakva žena. Senzaciojebenonalno. Koja je to samo budala rekla da posao i zadovoljstvo ne idu zajedno. Spustio se niz Radićevu i na trgu odlučio prošetati centrom, popiti negdje kavu, uživati na suncu i podignuti uplatu za jutrošnji posao. Grad je bio uskomešan, ljudi dobro raspoloženi. Valjda je takva bioprognoza. Tijela će se riješiti kad padne noć. Do tada ima vremena upijati ovaj dan.
Prije no što je sjeo popiti kavu, svratio je u CD shop. Razgledavao je nekoliko minuta.
- Tražite nešto posebno ili - pogleda mu prodavač preko ramena.
- Imate Motorhead?
- Imamo dosta dobar izbor. Koji album trebate?
- Sve.
Kad je s punom vrećicom izašao na ulicu, zapuhne ga poznati miris. Vruuuućiiii keeesteeenii, vikao je prodavač na uglu.





Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Bez prerada.