Gotovo ništa ne znam o toj zemlji za koju su vezani.

I kada sam mu spomenuo film "Sokol ga nije volio", probudio sam u njemu, ne jednog, nego tri Slavonca.
Kroz zapaljenu cigaretu ispuhivao je dim koji su udisali njegov otac i djed.
Odmah se sjetio Sokola kojeg je otac tukao da izbaci sve svoje frustracije, i rekao mi da je, istina je, Slavonija je toliko luda.

Vuče ga nešto nazad, kaže da želi livadu da na njoj trči živalj, mačke i psi.

- I žene - netko je dobacio.

Pričao mi je kako se više nitko ne ženi u zadružnom domu jer u hotelu imaju prave konobare i stolice. I sobu u kojoj se možeš presvući. Zadružni dom zgazilo je vrijeme.

Boji se otići dole. Strah ga je vidjeti koliko su mu majka i otac ostarili od Usrksa. Ne zna bi li ih prepoznao.

Uzela ga je ta želja kao Eva jabuku. Vidim da povratka nema.

Naučio me što znači gnjaviti. Sanja da otvori tvronicu namještaja.

- Ma bio bih sretan i sa jednom šupom i tokarskim strojem. Samo da mi je gnjaviti drvo - kaže.

I rekao mi je da se njihovi stari bunari zovu đermovi, a ja sam shvatio da ništa ne znam o toj zemlji osim da rađa drveće koje će jednog dana Đuro gnjaviti.

I dok na svadbi gledam debele guzice nevjenčanih cura kako se u nekoj glupoj pozi drmusaju u ritmu isfucanog can-cana, shvatim kako mu zavidim na snu i želji za livadom.
Želim mu da dobije svoj stroj, pse i mačke, pa i žene.

- Koji vam je kurac s tim pisanjem, di god se okrenem, sve samo jebeni književnici - protresao me Brajin glas. Plesao je s mojom ženom jer ja nisam htio.

Gotovo je bilo sa sanjarenjem Đurinog sna.