Ja danas radim, a vi?
I stvarno mi nije neki problem. Al mi je hladno, brrr, baš pravo hladno. U uredu se nije grijalo od petka, to su 4,5 dana. A jutros u 8 je bilo -3. Koljena i nos bi mi se u ledomat mogli preimenovati kad bi u doticaj s vodom došli. A i na dijeti sam. Od danas. Pa doklem izdržim. Skužila sam na Badnjak da mi je sve tijesno. Pomalo. Ne baš da ne mogu zakopčati, al okolostrukovno salo izdajnički ispada... pa sam malo ljuta. Već sam od Božića htjela startati, ali prevarili me mamini suhi kolačići, a bogme i bakljava. A nifrancuska joj nije bila loša. A krvavica, onako fest ljuta, malo prodimljena... tako da mi je danas opet prvi dan. A zagrijala sam se jer sam premještala malo radni stol svog kolege koji je na privremenom radu u metropoli. A stol mu je na radijator bio navaljen. Pa sam ga odgurala. Doslovno. Stol, ne radijator. A i počistiti sam onda morala. Jer svakakve se gamadi tamo zavuče. Da umre. Ili ostavi svoje tragove u obliku teškoskidajućih flekica na pločicama. Bar sam se ugrijala.
U petak sam kolačiće ispekla. Samo ili "samo" 5 vrsta plus božićni kuglof sa grožđicama, krupno sjeckanim orasima i struganom čokoladom. On nam stol resi, a načme se malo kasnije, oko Nove, kad ponestane ovih sitnih. Vanilin-krancli su obavezni. To su "oni sa rupom i pekmezom" kako ih je nazivao Veliki da je bio mali, a mali Mali ih zove "cvjetići s pekmezom koje obožžžavam". Iako još nisu pravo odstajali i omekanili ( jer sam ih trebala ranije ispeći, a ne u petak) to mi klinci ne zamjeraju. Pa sretni i oni i ja. Bern-pracne, ili po književnom "medvjeđe šape" su isto tako kolači bez kojih Božić nema svog okusa. Iako su sa orasima, i u stvarisu baš fini, nitko ih baš ne doživljava dok ima nekih favorita. A njima taman i treba nešto vremena, da "prorade", a onda budu..ah, za prekršiti dijetu, takvi budu. Veliki je sin naručio hrpice s orasima, vrlo ukusan i aromatičan božićni kolačić, mrdav za raditi do bola, a energetska bomba, zarazniji od kikirikija. Jer je obliven gorkom čokoladom, ovlaš pokapan kiselim pekmezom od marelice, a sjeckani orasi i grožđice namočene u rum, mljeveni klinčići, cimet i muškatni oraščići su ono unutra, što ga čini pravom energetskom bombom, al hu kers. I na sve to ne rezanci s makom, nego dvije vrste pišingera, to su oni sa oblatnama. Ja ih baš ne obožavam jesti, al nisu svi ko ja, a super su izdatni, mnogo se nareže, i brzo se naprave. Pa ih zbog toga više volim praviti nego jesti. (fala bogu)
Predblagdansku kupnju sam u subotu prijepodne odgulila. Tako mi i treba. Al nije mi žao gnjavaže, a ni novaca, jer sam baš pogodila sa darovima, i radovala sam se videći da su zadovoljni oni koje sam darivala. I ja sam ponešto pod bor dobila, al neću se sad hvaliti. Nije pristojno. Kao što nije pristojno ni na Badnjak u trgovinu ići. A išla sam. Po gumene bombone. One, raznih boja i životinjskih oblika. A samo zato da bi Malo čudo na misi bio dobar. Da bi zašutio. Nek mi Bog i trgovac oproste.
I da, ak među vama ima Stjepana i Ivana, kao i Štefica, Ivana, Iva i svih tih varijacija na temu – želim vam sretan imendan.
Sad kad je Božić iza nas, svi nešto pričaju o dočeku. Nemam volje. A nemam ni što obući ( muški, jel vam to poznata izjava???). baš smo se sinoć nešto s kumovima okvirno dogovorili. Kartanje (bela i kanasta) uz tv program, mjezu sa cd-a, klinci na katu, Mali kod bake u susjedstvu, i možda, samo možda, odlazak na Trg, oko ponoći. Možda zvuči suviše penzionerski, al mi baš tako paše.
Ne zanam hoću li još koji post u ovoj Staroj napisati, pa vam ovako, unaprijed, želim sretnu i berićetnu 2007.
|
