|
Ovo je jedna sasvim privatna poruka
Za nekog tko ponekad virne ovdje
Znat će on...
(sad slijedi poruka)
- kako se riješiti lude krave?
- Razvedi se!!!!!!
(gotova poruka)
Jeste vi to vidli i čuli? Ko da nam labudovi nisu dosta, vratile se i lude krave u brejking njuz...dizastrrrrrrrrrrrrrrr
Ja sam u srijedu zapalila jednu (dopodne) i bila mi je baš onako fuj. Pa sam popodne zapalila još jednu, tek toliko da se uvjerim kak je to bljak..i uvjerila sam se. Dakle, još uvijek sam friški nepušač, nisam bogznašta živčana, sam još ne divanim sa zakonitim, a velikog sina svako malo opaučim po ušima, tj. čim zasluži – a to je onda svako malo. Mali za sad ima poštedu, al je svako malo u kazni (na fotelji). To sam napisala zbog Moix.
Bila sam jučer poluslužbeno u gradu. I zastala malo pred školom, da vidim kak mi prvorođenac ide doma. Kiša pada ko blesava, a ja se se skupa sa kišobranom pokušavam sakriti iza neke kržljave breze i nekog jadnog kontejnera za staklo. ( Sad te molim Franc, da mi nabaviš neku karikaturu prigodnu uz test, please ;)) Ima takav i ispred moje firme ( ne Franc, ni karikatura već kontejner za staklo). Dođe mi da svako malo izletim iz ureda na ulicu i posvadim se sa glupsonima koji unutra guraju prljave papirnate maramice, pet ambalažu, stare novine...a piše velikim tiskanim slovima SAMO ZA STAKLO..sramota, al da se vratim pred školu.
Ne da mi se sad pisat kako me safatala časna, koja mom dobrijaneru predaje vjeronauk, kak se opet izjadala..i tak, gutam govna, mislim si : al ću ga naperjat kad dođem s posla..onda se do popodne ohladim, i idemo dalje. Pa si mislim, a zašto ga uopće kontroliram? Pa jesam li je bila bolja? Naravno da je jesam! Al ne baš anđelak i nevinašce. Škola mi je bila dost daleko, tak da je moja ekipa put do kuće skraćivala na razno razne načine. Jedna od najjadnijih, a nama u to vrijeme najvećih fora bilo je zvoniti po kućama, pa pobjeći, sakriti se, i smijati se ljudima koji izviruju sa prozora ili iz vrata. Kad smo bili malo stariji i pametniji, onda smo pozvonili i mirno, u stvari polako i s noge na nogu hodali smo dalje. A ljudi bučno otvaraju prozore, živčano pitaju: TKO JE ZVONIO???, a mi onak, nevino, pokazivali na grupicu đaka koji su išli ispred nas. Kod onih koji su nas najviše psovali, e kod njih smo u zimi zaljepili grudu snijega na zvono, tak da moraju izaći van i osloboditi si zvono, da prestane zvoniti.Naravno- kod din don zvona nam fora baš i nije upalila.
Sjećam se da smo moja najbolje frendica u osnovnoj Snježa i ja, u naletu romantike i bujne mašte, putem od kuće do škole i natrag, znale igrati kraljice i sluškinje. Ona koja je bila sluškinja morala je nositi kaput od "kraljice" onak, ko da je to šlep koji se vuče po zemlji. Što je dosta nezgodno i za kraljicu i sluškinju. Sluškinja mora paziti da kraljici ne nagazi na nogu, a kraljici je propuh oko guze. Mogu si mislit što su sve ljudi mislili dok su nas gledali.
Zbog simulacije skoka iz aviona i spuštanja padobranom ( Divlja- podragaj si bušu) potrgala sam jako puno kišobrana. Ali tko bi odolio idealnim uvjetima koji smo imali na nasipu uz Orljavu. Lijepo se zaletiš ko majmun, pa skok do donjeg nivoa nasipa, a u skoku otvaraš kišobran koji treba uštopati spust i dati padobranski efekt. Joj što je bilo suza i smijeha u toj igri, zaglavljenih kišobrana, i "sudara". Da sad znam da moje dijete šalabaza po nasipu, muka bi me uhvatila, što najcrnjih varijanti prošlo kroz glavu i sigurno bih mu zabranila. I još bih hodala za njim i kontrolirala ga.
A zelenila od trave s mojih koljena jadna mama nikako se nije mogla riješiti. Ne znam jel slučajno, al počeli su mi kupovati samo zelene hlače. Svaka sličnost s slavnim šegrtom tu počinje i završava.
Bilo je toga još, al otegnila sam post – tko će to čitati....
Puse i zagrljaji svima. :)))))))))))))))))))))
Hvala na podršci za nepušenje
I na onoj za učenje
Javim se za tjedan dana
Ne očekujem previše, al i jedan položen bio bi jedan manje za polagat, a da ne govorim o tri... baš sam ovo mudro rekla :P
Dakle, KOKI, zbilja mi je neugodno...pa još Darwolf i Almostpoznata...
|
