dva

Danas sam si odvojila vremena za blog. Mislila sam malo pročitati i iskomentirati «moje» blogere. Figa! Mislim na ono: MALO. Već je deset, a ja još nisam ni polovicu «obradila». Produktivnost mi je pala na niske grane. Dođem tako do bloga Almost poznate i – klik! Sjetim se jutrošnjeg razgovora sa Velikim sinom.

- Jučer me zvala mama jedne curice iz razreda. I rekla mi je da je I. došla sva uplakana iz škole
- Zašto?
- Pa kaže da su je dečki zezali da je debela i da je štreberica i da je Srpkinja...
- Znam. Al ja nisam!
- I bolje ti je da nisi! Sramota! A tko je?
- (nabroji dečke, sve djeca budžovana, jedan odličan učenik, a isto debeljuškast)
- Ne smije se rugati drugima zbog njihovog izgleda, ni nacionalnosti....
Tu se ubacuje baka
- Ni boje kože!
A sad : ta-na-na-na...moj prvorođenac izjavi:
- Pa normalno. Ja baš volim crnce. I oženit ću se crnjkinjom. Baš super! I djeca će mi biti crna!
- ????
- samo, mama, znaš, treb'o bi ić studirat u Zagreb, tamo ima crnaca. Tu kod nas samo mi i Kinezi....



A Mali pilić, on je fora čim zine, of kors :)))
Prošli tjedan učimo nazive prstiju na rukama. Krenem od palca.

- Ovo je palac. Hajde, reci palac.
- Palac!
- Super! A ovo je kažiprst. Reci sad kažiprst
- Prst
- Ma ne prst! Reci kažiprst!
- Prst – rek'o sam!
- Ali ne samo «prst», moraš reći «ka-ži-prst»! To ti je zato što s njm pokazuješ....
- Mama, rek'o sam! Neću više! ( sad se već ljuti, i vidim da mu dosađujem. A ja uporna...i ne kužim!)
- Ajmo iz početka – palac!
- Palac
- Kažiprst

Mali demonstrativno prekriži ruke na prsima i stisne usnice.
Odustala sam.
Probala nakon pola sata ponovo.
I tad sam KONAČNO SKUŽILA FORU.
A vi?