O pipačima se već pričalo, gledalo, slušalo, sada malo o pljuvačima.
Šetaš. Ideš na posao. Nije bitno. Tebi u susret ide čovek, vidiš kako pravi grimasu. Kraj jedne usne diže. Krči. Misliš davi se. Treba čoveku pomoći. A on, baš ispred tebe ili ZaMalo na tebe, izbaci svoju pljucu ili ti salivu ili već. A onda, ti igraš igricu-Zaobići sve ljudske izlučevine na ulici.
Ali, pored tih pljuvača, postoje i fini pljuvači. Fini pljuvači izvlače i svoj sadržaj izbacuju u kante za smeće. Evolucija!
Pljuvači su poput pasa. Pljuju na svakom ćošku, nekada i češće, to je, kapiram, neka vrsta obeležavanja teritorije ili već )
Jednog vetrovitog dana sam kroz prozorska okna! ugledala jednog finog pljuvača. Stao čovek pored kante i pravi grimase, uvija se, već čujem kako krči i ... umesto u kantu, vetar učini da sadržaj se zalepi za jaknu.
I pošto već pločnici neće da vrate (he he kad bi samo jednom vratili))) a vetar ne duva uvek, i ne uvek u dobrom smeru, ja mislim kako bi divno bilo da se uvedu kazne za izbacivače ljudskih izlučevina na javnim mestima.
Dan za slovo Dž
Džak, Džemper, Džungla, Džoging, Džez, Džudo, Džoka)), Džebana, Džukac, Džokej, Dželat, Džet-set, Džentlmen, Džumbus, Džanki, Džiu-džica, Džins, Džoker, Džambas, Džada, Džidža), Džamija, Džarati, Džibra, Džihad, Džoint, Džangrizati, Džul, Džambas, Džanarika, Džem, Džaba, Džip, Džins, Džezva
27.11.2005. u 22:39 | 32 Komentara | Print | # | ^Kada su ti max. glasovne mogućnosti najtiši šapat
Pijem čaj od lipe&kamilice, u ustima mi se topi šećer natopljen propolisom, čekam drugare da kuvam vino...odbijam grgoljenje rakijom! I dok su mi glasovne sposobnosti svedene na šaputanje nailazim na jedan zanimljiv deo u neverovatno površnoj, predvidivoj i glupoj knjizi.
«Zašto godina ima 365 dana? Po meni 1. januar nije dan. (............) 1. januar je, dakle, razvučeno stanje, neka vrsta faze između 31.decembra i 02. januara.» A.V. LUST`N`DUST
Pre godinu dana
Za kafanskim stolom sedi Čovek nakrivljenih ramena. Kaput svuda okolo. Piše između redova Nekih novina. Niko ne zna šta
Piše...
Niko
Usne
Pune
Krive
Besno pljuju sočne psovke
Jedan Čovek se nasmeja ludosti, Jedan Ozbiljan Čovek pored reče:
«Jebo te, ovde k`o u banji.»
Tačno pre 3 minuta
Vrijeme pripreme: 60 min.
Sastojci:
jaja,
šećer u prahu,
kakao,
maslac,
vanil šećer,
mlijeko u prahu.
Priprema:
Smeđa smjesa:
3 žutanjka + 8 žlica šećera u prahu. Napraviti snijeg od 3 bjelanjka + 5 dag kakaa + pola rastopljenog maslaca. Smjesu razdijeliti u 2 staklenke.
Bijela smjesa:
1,5 dl vode skuhati i ohladiti. Dodati 2 vanil šećera, 18 dag šećera u prahu, 25 dag mlijeka u prahu, pola rastopljenog maslaca. Sve pomiješati i odjednom sipati obje smjese.
…I akcija
Slika 1.
Oker prostorija. Najsiroviji socijalizam.
Odjekuju moje misli, zujanje nekog aparata i tik-tak buka zidnog sata sakrivenog iza pehara.
Slika 2.
Izložba fotografija «Valjevo iz mog ugla», B.Matića... «Umetnik želeo da ulepša grad kao nevestu. Pitam se gde je đuvegija? I ko je?», B.P.
Slika 3.
Dva dečaka predstavljaju se kao lavovi. Imaju 3,5 godine i sok naručuju rikom. Pravi lavovi. Konobar ih zbunjen gleda i pita: «Šta kažu?». Oni čačkaju nos i smeju se. Ostali ćute.
Slika 4.
«Doista verujem da bih da nisam pisac, stvaralac, eksperimentator, mogla biti vrlo verna supruga. O vernosti imam visoko mišljenje. Ali moj temperament pripada piscu, ne ženi. (...) Oduzmite prenapregnutost, cvrčanje ideja i dobićete ženu koja voli savršenstvo. A vernost je jedno od savršenstva.», A. Nin
zzzzzzima
Dodju s prolećem i jeseni nemiri, pa se ušuškaju unutar mene i grickaju, nadražuju. Bitno su različiti ti nemiri. Oni s proleća se odnose uglavnom na potrebu da budem 24 sata aktivna, da putujem. A ovi s jeseni su više unutrašnje borbe i preispitivanja. I sve to je zanimljivo kada prođe neko vreme, neke godine, pa shvatim kakve sam ludosti činila, ali problem je što se priča nastavlja...što je i logično jer se doba smenjuju.
Ok, nije to ono o čemu sam htela da pišem. Zima, to je tema!
Zima, zimno, zimski, zimnica, zimoća....Sneg, njega volim. Volim kada pada, kada se sve beli i škripi pod nogama. Tada je pogled ka nebu savršen. Pahulje takođe. Ali, mrzim kada nestaje i postaje blj na ulici, na prolaznicima, unutar svake pore grada. Sivo-suvo i sirovo, postaje sivo-mrljavo, prljavo i blj sivo. Sneg i planina, kako reche LjubaR, vikend skijaši i još vikend štošta...Hm, to je odlična ideja!
Sve mi je teža pomisao da dolazi period koji moram da prezimim u sredini u kojoj od količine smoga, dešava se, ne vidiš ni na 100m. A sa druge strane, nikada se nisam bolje zabavljala zimi. Pre svega tu su akcije, junačke i ludačke, osvajanje vrhova, i nadam se biće ih sve češće i biće i dalje prave, šašave avanture. Zatim, akcija pravljenja «Nečega» sa G. To je doživljaj samo po sebi...))...za ovu zimu akcija je «AntiReklame=Fotke+Slogan+sveAnti». Knjige. Kafe na određenom mestu u određeno vreme. Kafe sa prijateljima. Večernje pijanke. Dobra muzika i pretopli dom. Pokušaji da J. zavoli sneg. Druženje na blogu)). Definitivno kada Sunce zimi reži, čini da se osetim mnooogoo bolje. Dakle, sadržaj postoji, ali krize su sve jače i jače. I, eto, pitam se kako što bezbolnije prebroditi krize? Lečim se mišljenjem o ronjenju i moru, naravno. Deluje.
U subotu odlazak na planinu. Divčibare. La Lara, LjubaR & moi. Snežno. Ježno. Fijukavo. Kod Shoshona velikog detaljnije... Moje fotografije: Breza. Grane ne nebu. Stabla u jednoj šumi pod snegom. Zebra (asocijacija)) i zoo vrt u aprilu, sa J i njenim momcima, ja u zebra majici...
Danas sam mislila o svakodnevnom maskiranju. Kada počinje gluma, ko se glumi, kada prestaje, šta je bitno i sl.
Naime, setila sam se jedne frendice koja je jednog dana počela jako da oponaša Keri iz S&C. Krenulo je od mimike, prešlo na frizuru i odevanje, ženske priče i žensko društvo...Užas! Grozan osećaj kada gledaš metamorfozu jedne tebi drage osobe u drugu koja ti ide na živce. A onda sam se setila tinage perioda i raznih faza-punk, metal, techno...ali to i jeste period potrage za identitetom, tako da...ok! Dalje, trenuci kada upoznaješ nekoga ko ti se jako dopadne, pa iz želje da fasciniraš tu drugu osobu ti spletkariš i Hopa! već si neko drugi. A u suštini mnogo je takvih trenutaka...Sve u svemu, koliko god mi odbijali tu činjenicu da često glumimo i bivamo neko drugi, i bez obzira na to koliko želimo da smo ono što jesmo, često, često spletkarimo i nesvesno se maskiramo.
Jutrenje
-Jutro 883 dana J. života, a mog 10311
-Ustale smo rano, svaka je imala svoj razlog. J. da odgleda Sunđer Boba, a ja da bih je odvela u zabavište, mada je njoj i to super jer prvo pita za crtac, a zatim za zabavište.
-Pada kiša. Ja volim kišu i J. voli kišu (možda pre J. voli barice i kišobran)
-Imaginarnim makazama sam isekla sve suvišne NE delove (neću, ne želim, radim a ne radi mi se, želim a ne mogu dobiti...i sl.). J. je iskrojila svoje nove crteže i novu pesmu o kokicama (pucketaju, u ustima nestaju)
-Podelile smo Lino ladu uz obavezno mmmmm još u krevetu
-Protezanje, valjanje, maženje, paženje
-J. je insistirala da joj stavim šnalice, jutros želi da bude «seski», ja sam se trudila da budem čupava
-Kafa-za J. kafesita Neskvikita sa puno mlekikita, a za mene Jacobs sa malo šećera bez mleka
-Ja volim da šetam, J. obožava da se nosi, vozi...
-Ujutru obe volimo da se porazgovaramo sa bankomatom. (J. stane ispred i kaže: Meni trebaju čokoladice, bombone, maramice, sok (ili vec), mogu li da dobijem parice?...Zašto mi ne da, mamaaaa?...Baš je cicaje...» i tako, nekada i ja moram da razgovaram sa njim da mi objasni zašto je cicaje...nekada je kartica dovoljna)
-J. kod drugara, a ja pre posla na još jednu jutarnju dozu-kafa+T.Buckley+Internet
Pa, lep početak ovog dana, dobro se osećam...
Dobar dan i vama, drrrrugaaarrri
Danas mi je jedan dečak pričao o svom tati. Govorili smo o osobama koje nam nedostaju.
Dečak ima 11 godina. Klempave uši. Prozirnu kožu, naziru mu se vene i kapilari. Duge prste na rukama, neobično tanke. Tamne oči koje jako sijaju. Kada misli donjim zubima grize gornju usnu. Kada nešto pogreši češe se po glavi. Ima još tri brata, tati je postavljena dijagnoza duševnog bolesnika, i jako su siromašni (ali im to nije bitno, da imaju gomilu novca opet bi bili isto znatiželjni i vrcavi).
Eto otprilike kakav je to dečak. Potpuno me poremetila njegova priča, i pomešala su mi se osećanja. I osećala sam se, osećam se, čudno. Ne mogu da prestanem da mislim o njima...
«Moj tata je neverovatno skoncentrisan. Njega kada bi neko probudio u sred noći i pitao šta se dobija kada se pomeša polen muškatle i nekog drugog cveća, on bi znao odgovor. On je cvećar. Najviše voli muškatle. Izmislio je mnogo novih vrsta sobnog bilja, neke su otporne na sve viruse, a i jako su lepe. On je kao neki naučnik...On kada nešto želi, on baš veruje u to. Ostali sumnjaju u to što je rekao, ali se uvek to što on kaže desi. Trenutno je u bolnici. On je nekada pio, ne puno, ali je u isto vreme pio i lekove. Morao je zimi da bude dugo budan i da loži vatru da bi biljkama bilo toplo...ima štrčavu kosu i nedostaje mi...»
Vikend
Ok, La Lara pomenu vikend, ja pomislih: Vikend! Wow! Vikend!!!
i shvatih da postoje stvari koje su za «uraditi obavezno za vikend»:
1. Sa J. pogledati još bar 3 puta «Kiriku»
2. Pročitati Kortasara «Tamo neki Luka»
3. Napraviti salatu «Valdorfo»
4 komada pilećeg belog mesa
2 kisele jabuke
2 kotura ananasa
30 gr oraha (seckanih)
200 gr majoneza
sok od limuna
začini po želji i ukusu
4. Uključiti sve aparate, od usisivača, preko mašine za veš, do neizastovnog CD playera, i dovesti haos do kreativnog haosa
5. Konachno u pretopli dom stigao poklon od jedne bake. Naime u pitanju je tekućina stara...(e sad, M. čuo da je baba rekla 50 god., a ja čula 10 god.))...neka bude stara, stara, zvali je Gotivicom, poznata i kao Šljivovica, Rakija, u ovom kraju znana i kao Rak`ja...Dobra!...pa živeli!
6. Popraviti na J. kolicima za bebu točkiće jer već postaju opasne po okolinu
7. Organizovati druženje sa drugarrrrima jer nedostaju jako
Hm, ja nikada, ništa ne planiram, biće ovo izazov )
Već par dana dobijam ovo
Indian vs. Serbian Yoga
neka bude 8.11.-dan salate
Dan za slovo Z
Zbir, Zaljubljen, Zujanje, Zrak, Zrikavci, Zeleno, Zakucati, Zagrljaj, Zemlja, Zamak, Zum, Zakon, Zona, Zilot, Zglajznuti, Zijan, Zakrpa, Zalaganje, Zabluda, Zagonetka, Zabit, Zastoj, Zora, Zamisliti, Zaustiti, Zoologija, Ziheraš, Zombi, Zort, Zujanje, Zezanjeeeee
Daleko u nama
24.
Idem
Od jedne ruke do druge
Gde si
Zagrlio bih te
Grlim tvoju odsutnost
Poljubio bih ti glas
Čujem smeh daljina
Usne mi lice rastrgle
Iz presahlih dlanova
Blistava mi se pojavi
Hteo bih da te vidim
Pa oči zaklapam
Idem
Od jedne slepoočnice do druge
Gde si
Vasko Popa
PriruDa u rasKoraku
Mamurno subotnje buđenje.
Dan li je, savršen li je za novembar, studeni mesec.
Sasvim je jasno da je ovo pravi dan za odlazak u prirudu.
Lanac valjevskih planina logičan smer našeg razmišljanja.
Odlučimo se za Debelo Brdo, mesto između omiljenog mi Velikog Povlena i Jablanika, na 30 km od Valjeva.
Svira Violent Femmes. J. u frci šta da gricka, i šta je to, ko tamo živi, zašto jesen, kako jesen, šta je to jesen, da li da nam peva Kad smo bili bebe, bebe, bebeeee ili jabuke, jabuke, jabukeeeee...
Debelo Brdo. Grafit «Nećemo školu u Debelo Brdo». Veliki Povlen, oštar, prek. Nebo, plavo, plavlje, rukom da se dodirne.
Odlučimo da prošetamo do Planinarskog doma. J. opet u frci u kojoj ruci da drži štapiće, kako da ih gricka, šta će sa maramicama koje takođe mora da drži, kojom rukom da drži moju. Reši se i to, prosuše se štapići. M. i ja odahnusmo veselo. Posle par koraka opet frka. Kako će J. da hoda po kamenčićima, pa oni bockaju, oni su «zobaznice» što žuljaju, pa ne može ona da hoda boli je glava od hodanja. Kuliramo je. J. se pojačava. Boli je i noga, i kičma, i plaši se šume, i put ružan, i kamenčići žuljaju, ne, ne, ne cipele! Kuliramo i dalje.
Konačno, Planinarski dom. Čuje se muzika. Na Debelo Brdo stigao tehno. Priđemo, neki klinci, istraživači, prave žurku. Veseli. Spremaju jagnješce, piju šljivu ljutu, a gase je sangrijom slađanom, uživaju u prirudi kažu. J. se oglasi mora da piški. Završi se i to nekako jer ipak po guzi je hladno, a i ta trava bocka. Nazdravimo sa istraživačima. Poželimo se Lep provod, Lepa šetnja. Nazdravimo opet Živi, zdravi, pravi i uz brdo laki i krenemo.
Ali sada je sve uz brdo. J. pada u frku. Kamenčići, noga, cipela, kičma, glava, šuma, blato...
M. predloži da se opustimo na jednoj čistini u podnožju Velikog Povlena. Predlog usvojimo, J. u frci koliko se pešači do čistine, ali čokolada reši trenutne probleme, i ona se oglasi, može.
Posmatramo Veliki Povlen. M. i ja kao u osnovnoj školi opisujemo prirodu, pa sve ulepšavamo. J. nas prekide, mora da kaki...
Zašto se kaže "Pijan kao majka"?
«U vreme kada su se žene porađale po kućama, bez stručne pomoći, u slučajevima kada je dolazilo do zastoja porođaja, ili ako je porođaj bio veoma bolan, babice su davale porodiljama da piju alkohol, i to po mogućnosti što jaču rakiju, da bi one na taj način bile obezboljene. To narodno iskustvo ima svoju osnovu i u medicini. (...) Tako se postupalo i u našim zdravstvenim ustanovama, a na Zapadu to je bila redovna praksa. Sve to, dakle, ima svoje opravdanje i, da kažemo, logično objašnjenje. Na taj način je onda i nastao izraz pijan kao majka, jer su žene u porodu stvarno napijane, one su bile pijane.», akademik B.Berić, prof.univerziteta i šef Ginekološko-akušerske klinike u Novom Sadu.
«Poznato slovensko poređenje pijan kao majka povezuje se sa nešto širim izrazom pijan kao majka zemlja. (...) Da bi mogla da ispuni tu svoju primarnu funkciju, funkciju reprodukcije, majka zemlja mora da bude natopljena vlagom, kišom. (...) Pijan, dakle, nije ništa drugo nego «napit», «napojen»», dr. D.Mršević-Radović, jedna od najboljih poznavalaca frazeologije u našem jeziku, oslanjajući se na istraživanja poznatog ruskog lingviste prof. N. Tolstoja.
PMS drama ili histerija s jeseni
Izlog. U izlogu savršeno jednostavne Boots. Uđoh u radnju, ispisah preostale čekiće, dodadoh 600 din., uzeh kesu, a u njoj fino ušuškane Boots. Moje! Ništa lakše...mada je bilo pretoplo u radnji, i čovek iza pulta je bio nervozan, verovatno zbog J. pošto je premeštala cipelice s jednog kraja radnje na drugi ))
Dom. Topli dom...pretopli dom.
M.: ...Pa, ok su...bezveze je đon...
RedS.: (DJON! Savršene su! Njih sam tražila!)
M.: A koliko si ih platila?
RedS.: Na kutiji cena. ..Vidi kako su meke, mekše...mmmm...
M.: (dva oka koja se šire, i šire) Ti nisi normalna!
Odmah obuh Boots, čulo se još računi, bla bla, rate, bla bla, egzistencija, bla bla...Mislim se, Znam sve to! A vidi kako mi stoje! I pomislih još, Sa vama, drage Boots, lakše ću podneti negodovanje...bes i ignorisanje vas.
No, kako dan prolazaše ja postadoh hormonskim & divljačkim napadom na moj Um & Telo neuravnotežena.
RedS.: Ako je tako, prodaću ih!
Spakovah Boots u kutiju, kutiju u kesu, dodadoh i račun, sa J. pismom Deda Mrazu i, naravno, postadoh najnesrećnija žena. Ali, ne može sada ostati na tome...Telefon u šake, okretoh par prijateljica. Pomenuh: Boots, prodajem, nove, rate. Naravno, sve da M. čuje...da mu bude teže...Pokazaću ja njemu ko je neodgovoran! Boots, šta će mi Boots, mogu ja i bosa!
Par dana Boots bejahu zatvorene i gušeći se čula sam kako vape: Nosi nasssss! Ili je to bila Histerija PMS-a...Svejedno, M. napolje, ja obujem Boots i šetam po stanu. J. obuje svoje Boots-ice i zamišljamo barice, uzmemo i kišobran...ma uživancija...
Međutim, prošle noći odlučim: Jbš ti TE principe! Dosta! Sutra izvodim Boots napolje! O, kako sam Humana...spasilac zatočenih Boots od strane nepravednog M. (u pejorativu!)
M. ne kažem ništa i otklizim dan lepršava sa super udobnim Boots. Dođem domu. Toplom domu. Pretoplom domu. M. nas gleda, smeši se, ja se rasplačem, J. raširi kišobran zbog barica...
