Play:
I miss you Bjork
I miss you
But I haven't met you yet
So special
But it hasn't happened yet
You are gorgeous
But I haven't met you yet
I remember
But it hasn't happened yet
And if you believe in dreams
Or what is more important
That a dream can come true
I, I will meet you
I was peaking
But it hasn't happened yet
I haven't been given
My best souvenir
I miss you
But I haven't met you yet
I know your habits
But wouldn't recognize you yet
And if you believe in dreams
Or what is more important
That a dream can come true
I miss you
I'm so impatient
I can't stand the wait
When will I get my cuddle?
Who are you?
I know by now that you'll arrive
By the time I stop waiting
I miss you
SNG i sve u njoj
UŽIVAJTE
31.12.2005. u 15:23 | 15 Komentara | Print | # | ^
-imam J.
-umem da volim
-imam i M.
-vesela sam
-imam prijatelje, prijateljčine
-radim
-svaki dan gledam u 2 Milke od 300 gr, nugat i bela sa lešnjacima i nisam ih pojela (skidam se sa istih)
-imam najboljeg kućnog ljubimca-računar, stari moj
-pijem dobru rakiju
-krevet mi je udoban
-radujem se
-imam masline
-slušam i govorim
-osećam
-imam knjige
-čitam
-imam udobne boots
-novu potkošulju koju sam isekla i napravila super mashu za doček NG
-biljke u stanu su veselo zelene
-imam puno školjki i vrata za puževu kućicu
-vidim ptice kroz prozor, metalni odsjaj krova suda i nebo
-imam bojice
-šetam i ronim
-imam jutro, dan i noć
-imam i san
-imam i kartice, tri...plastika, plastika, plastika
nemam keš, ali zato plastika, elastika i hopa cupa
Kod voskara
Psssssss dođi bliže...još bliže...uđi...priđi...slušaj...
Ruke
Što iz džepova niču
Nebo
Plavo su uhvatile
Lagano
Kao u pozorištu zavesu
Vuku ga
U Pogled
U oči
Još dalje
Kroz vene
Nerve
Provlači kroz
Sve tanane
Sve nevidljive
Putuje
Za sve nestalne
Stoji
Postoji
Krevet. Mama spavaš? Spavaš? S. Spavaš?! Spavaš! Spavaš li mamiceeee?
Grrrh. Ustajem besna, boli me glava, napolju smrdi, najprljavije sivo je.
«Bruka» u 10, kafa i još po nešto, sastanak nas planinskih šetača.
Debelo Brdo. 5 šetača. 1 pas, Crni. 3 para kamašni. 1 par mokrih čarapa. 1 par nekih super kanadskih, pandurskih čizama. Sneg sneži. Svežina ježi. Šetnja.
Veliki Povlen. Opet zanimljive grafike, prirodne igrarije. Šuma-sneg. Grane-nebo. Otisci u snegu. Ledenice na snegu. Mi kroz sneg. Do kolena. Škripi. Štipa. Steže. Lupa. Vetar udara.
Srednji Povlen. 1301 m nadmorske visine. Vetar. Face lifting. Sunce. Smeh.
Nedostajao i najčešće pominjan DrUbiPacijentic. Fotke Shoshon veliki.
Krevet. Tastatura. Vino. Pljuga. Toplo. Toplije.
Još 5 dana i postajem plaćena žena na raspustu!
Pljužim pljugu, ne pljužim pljugu, pljužim pljugu, ne pljužim...lomim prste, lomim , ne
Posle burnog petka i subote, i nedelje u pokušaju, ide radni deo nedelje. Radni?, a meni još od nedelje uveče lagano otkazuju , može li se reći, vitalnoZnačajne funkcije. Nos, ništa. Grlo, može samo, a i to jedva, zvučno GnaBulaGnaGnaGnaBlopBlop. Temperatura, topim se. I, dobro je, i bolje još, što znam jednog doktora. Odmah koktel ovoga, koktel onoga, par bockica, ostalo treba da sazri, i biću odlično.
No, ono što je najvažnije! Ne pušim već 3 dana. Bila u nesvesti, skoro, jesam, ali 3 dana je 3 dana. Danas, pošto mi je tres bien, mislim, šetam, lomim prste...a možda da pljužim pljugu... jednu? Strepsils, Negro, Voće, Čaj, Strepsils, Negro, Smoki, Juhica i možda xe xe xe jedan Winston lights? Ja volim da pušim, pušenje je moj hobi, ali, ja želim da pljužim manje. Eh, biće teško, biće baš ((...A vi? Kako radnu nedelju započeste?
Ps ps ps
Žao mi baš što ne upoznadoh moje (više ili manje) virtuelne, blogDrugare! Nekom drugom prilikom, nadam se) Videla fotke, pa sad ne mogu da vas zamišljam...)
Iritirajuće
Ne mogu da otvorim oči.
A gde mi sada idemo ?
U zabavište ! Štoooo ?…
KoračKoračKoračkoračkor
Mače, ja ne mogu više! Kada ćemo u penziju ?
KoračKoračkoračkor
E, idemo na aerobik Dana i ja. I sad, tako mi neprijatno! Ali sa nama je od moje najbolje drugarice M. E, sad ona se, kako da kažem, smuvala…Joj, ne mogu sama da pijem kafu.
KoračKoračkoračkor
Ja nemam stolicu. A. mi ne da njenu. Ona sedi sama, a ja nemam gde da sednem….rukavice i šal su oborili, sve mi je belo, isprljaće se…
KoračKoračkoračkor
Opet se ohladila kafa ! Uuuuu ala je ovde toplo ! Hajde pušači, gasite te cigarete pa da otvorim prozor !
KoračKoračKoračkoračkor
Danas se Pereza naljutila. Ljubila sam se sa Đorđem. U nogu. Ovako. Ahaaa. Štoooo? Gde idemo sada ? Štoooo?…
KoračKoračKoračkoračkor x 2
Idi ti ! Kupi i…vidi šta još treba…Sipaj mi pivo.
Relaksirajuće
J. donosi štapiće (Pardon punjen kikirikijem). Gnezdi se u moje krilo. Gleda me. Mazi. Dira kosu. Pipka obraze. Skida senku sa oka. Grickamo štapiće. Gledamo se. J. me grli i kaže : Moje su oči plave kao nebo, tvoje su braon kao čokolada…A koja je ovo boja ?
Vrhovi. Proplanci. Vidikovci.
Dođi, stigla je knjiga koju si tražila. Stenlijev Bensedin.
M. dolazi do mene. Grli me.
Devendra. Shandore , hvalisha !
13.12.2005. u 23:45 | 14 Komentara | Print | # | ^
Unazad. Stop. Kreni. Sad.
Danas obiđem sva mesta na kojima pretpostavim da bih mogla naci Stenlijevu knjigu. Ništa. Kontaktiram ljude koji bi je možda mogli posedovati. Ništa. Jedan drugar reče da će je nabaviti, pa se čujemo sledeće nedelje. Ok.
Dok tragah za knjigom R.N., naiđoh na “Ptičje mleko” od Sjona. Knjiga koja u mojoj sveščici stoji pod Obavezno naći. Inače, Sjon je ove godine bio gost na Sajmu knjiga. Setih se da sam čitala jedan intervju sa njim u Glasu. TipkTipkTipkKLIK. I eto, igrom slučaja popravih sebi raspoloženje. Vratih vreme unazad, pustih Lauryn Hill-MTV Unplugged (najslušaniju u oktobru), vince čašu u crno da boji, zapalih mirišljavu sveću-to je kao da ne pušim, sveća skuplja dim)), saznadoh za Ornithogalum kochii-Pirenejsko ptičje mleko, biljku koja cveta krajem aprila i početkom maja, i započeh čitanje.
“Crvene lisice su tako neočekivano nalik kamenju da se to graniči sa čudom…. »
Eh, uživancija.
8-o
07.12.2005. u 11:59 |
9 Komentara |
Print |
# |
^
GRrrrH
Shoshon, M. i ja, nedelja, šetnja. Idemo u obilazak Povlena.
Sinoć pao dogovor, pali i sendviči, rakija, kamašne, sprej na čizme. Padala i kiša, celu noć. Jutros sitno kiši)) Pih! Telefoniramo se, Blato. Kiša. Ne idemo., zaključimo. Sendviče pojedemo za doručak. Posle 2, 5 sata razvedrilo se!
Telefoniramo se opet. Idemo u šetnju. Pjehe do Gradca. Porodično.
Posle dugo vremena
POVRATAK
Ko zna (ah, niko, ništa ne zna.
Krhko je znanje!)
Možda je pao trak istine u me,
A možda su sanje,
Još bi nam mogla desiti se ljubav,
Desiti---velim,
Ali ja ne znam da li je želim,
Ili ne želim.
U moru života što vječito kipi,
Što vječito hlapi,
Stvaraju se opet, sastaju se opet
Možda iste kapi---
I kad prođe vječnost zvjezdanijem putem,
Jedna vječnost pusta,
Mogla bi se opet u poljupcu naći
Neka ista usta
Možda ćeš se jednom uveče pojavit
Prekrasna, u plavom,
Ne sluteći da si svoju svjetlost lila
Mojom davnom javom,
I ja koji pišem srcem punim tebe
Ove čudne rime,
Oh, ja neću znati, čežnjo moje biti,
Niti tvoje ime!
Pa ako i duša u tome trenutku
Svoje uho napne,
Sigurnim će glasom zaglušiti razum
Sve što slutnja šapne;
Kod večernjih lampa mi ćemo se kradom
Pogledat ko stranci
Bez imalo svijesti koliko nas vežu
Neki stari lanci.
No vrijeme se kreće, no vrijeme se kreće
Ko sunce u krugu,
I nosi nam opet ono što je bilo:
I radost, i tugu.
I sinut će oči, naći će se ruke,
A srca se dići ---
I slijepi za stope bivšega života
Njima ćemo ići.
==============================
Ko zna (ah, niko, niko ništa ne zna.
Krhko je znanje!)
Možda je pao trak istine u me,
A možda su sanje.
Još bi nam mogla desiti se ljubav,
Desiti ---velim,
Dobriša Cesarić
No, ima i drugih čokoladnih zadovoljstava koja nisu oralnog tipa. Možete da se mažete čokoladom po celom telu, a to zadovoljstvo se zove masaža toplom čokoladom i neprepričljivo je iskustvo (salon „Siluet“, Svetozara Markovića 3). Ovde vas masiraju kakao buterom, nadam se da nam opšta kultura dozvoljava da svi znamo da se kvalitet čokolade meri količinom kakaoa u njoj, ne dodatim mlekom, šećerom i masnim materijama. Masaža traje sat i po, možda i duže, niste lepljivi niti umazani posle, već divno mirišete, a koža vam ostaje božanstvena...
Žana Poliakov,
ultralight fanta fenomenolog
03.12.2005. u 19:46 | 11 Komentara | Print | # | ^
Dan u rečima H.L.Borhesa
Golubijom polutamom
nazivali su Jevreji početak večeri,
kada senka još ne uspori korake,
a spuštanje noći se opaža
kao dolazak očekivane i drevne muzike,
kao prijatna padina.
U tom času kad svetlost
ima finoću peska,
put me je vodio nepoznatom ulicom
otvorenom u plemenitoj širini terase
čiji su gipsani venci i zidovi imali
nežne boje kao samo nebo
koje je pozadinu činilo uzbudljivom.
Sve - osrednjost kuća,
skromnost stubića i zvekira,
možda nada da će se pojaviti neka devojka na balkonu -
nadimalo mi je željno srce
kao bistra suza.
Možda je ovaj trenutak srebrnog sutona
preneo svoju nežnost na ovu ulicu
učinivši je stvarnom kao stih
zaboravljen i ponovo nađen.
Tek kasnije sam shvatio
da je ta ulica tuđa,
da je svaka kuća veliki svećnjak
u kome životi ljudi gore
kao usamljene sveće,
da svaki naš nepromišljen korak
prolazi golgotama.
