RHCP u Inđiji
Put ka Severu. Veselo. Krece se sa +37. Jutro.
Mali ljudi kod babadeda dedababa. I oni veseli.
Klopica, pićence. I još dadatne zeze. Sve tu, na putu ka Severu.
Beograd. Displej broji +52. Meni se vrti u glavi od toliko stepeni. Žmurim da ne gledam. I oči me peku od vreline. Tekućine, zlata vredne, gase, otvaraju, šire. Prijaju. Hladne, hladnije.
I, konačno, Inđija. Ravnica. Sever. Radna temperatura +47.
Toplotni udar ublaži pljusak. Jedan. Nedugo zatim i drugi. A onda, potpuno me PoVrati Kiril. I vetar što nosi i misli. Čini da si nekako tupav i samo čekaš da te zbriše.
Ne u 21, već sa nedopustivim zakašnjenjem, počeše da sviraju i RHCP. Tu, i za svih 100 ljudi i 100 hiljada, a možda i više. Masa. A ja ne volim masu. Mrzim da sam deo mase. Pa mi malo i frka. No, noge same ritam traže. Telo skače, njiše se. Yeah! Po meni prava festivalska izvedba. Profi odsvirana. Flea je car! I ježi, i reži.
Ja sam zadovoljna svirkom, međutim, masa se buni: "Prevara! Sat i 15 minuta.U programu piše 2 sata" A onda, kao u filmu 300, samo umesto strela, na muziku poletoše flaše. Ne zna se broj, niti stepen, sem da su vrlo precizni bacači. Jedan deo mase urla Ua!, jedan kaže: „A posle neka kažu da su Srbi varvari! To, Srbijo!“
Pade i kiša. Kišetina. Pljusak. I bi loodilo. Kolaps. Kola sa svih strana. Pomalo gubiš razum. Izgleda kao da se par dvogodišnjaka poigralo automobilima. Gur. Guz. Paz. Gur. Koč. Kren. Paz. Guz. I jedan pandur. Stoji. Samo to. Ništa više. Kao da mu je to posao da stoji sa strane i ruke drži podignute "ja ne znam, nije do mene" i govori:” Ja ne znam gde cete vi. Gore je kolaps. Ne možete proci. Ne znam..." Mislim da je to moj najjači utisak ! 2, 5 sata borbe i naticanja po jbn livadi što parking beše i osetismo asfalt pod točkovima, i još pola sata i displej pokaza +18. Uhvatismo pravac i krenusmo na Zapad.
OdMor i Izbori
OdMor
Napustila sam svoj topli dom i otišla sa decom i frendicom na odmor od 2,5 dana.
Umorila sam se.
Došla sam kuci i tortu iz frižidera bacila na tepih. Najsmirenija pokupila sranje i očistila tepih.
U WC se dugo gledala u ogledalu.
Mrzim znojenje.
Izbori
1. StopGoTokio
2. "Doista verujem da bih, da nisam pisac, stvaralac, eksperimentator, mogla biti vrlo verna supruga. O vernosti imam visoko mišljenje. Ali moj temperament pripada piscu, ne ženi. (...)Oduzmite prenapregnutost, cvrcanje ideja, i dobicete ženu koja voli savršenstvo. A vernost je jedno od savršenstava." Anais Nin
3. Bašta, debela hladovina. Drvo, a ispod suncobran kao zaštita od golubijeg izmeta. Piti dobru rakiju, domacu krušku ili dunju. Posmatrati sakriven ispod naocara. Tako ubiti nepodnošljivu vrelinu i +36.
4. Pazariti nešto. Možda one Jagger pantalone. Njih definitivno.
5. Pevušiti. Moj izbor Rundek. Ruke.
Pa pusti da ti sviram
duša gine od tišne
I ne boj se buke
to što svira to su ruke
Jutros
si zaboravio sve
što te držalo skupa
Ovaj dan što na prozor lupa
nije tvoj
Oko tebe šute stvari
tvoj krevet i stol te nijemo
gledaju
Sa zidova vise trice
tek da te grubo
sjećaju
U sjenama tih vremenama tih vremena
slutiš prevaru
izdaju
6. Uživati u oSami okružen mnoštvom ljudi.
