19.08.2009., srijeda

Oprostite što se ne javljam


Ostavljam vam u letu par sličica, više kad se vratim.







- 14:55 - Komentari (5) - Isprintaj - #

16.08.2009., nedjelja

Dan D (51)





- 10:05 - Komentari (2) - Isprintaj - #

15.08.2009., subota

Mesić vs Mujaheddin




Za ove naše mudžahedine, ljekovito prisjećanje kako se to komentiralo još 2005 na Sarajevskom forumu, u mojim forumaškim danima:


prvi dio
drugi dio

Uočite razliku u nivou diskusije od nivoa na našim forumima (moderatori, miš vam se pozlatio). Di je sad ona ekipa: A, danas, Fair Life, digger, Vodenjak, Prenj, Mikula Mali, Toozla,... Uf, puče me nostalgija...

- 08:20 - Komentari (1) - Isprintaj - #

14.08.2009., petak

200000 razloga za...





Bili smo neku večer u posjetu kod prijatelja, bračnog para liječnika, zaposlenih doduše u farmaceutskoj firmi, al eto - na palačinkama i čašici razgovora. A pošto je i meni žena doktorica, razgovor se ubrzo zavrtio oko medicinskih tema. Donosim izvadak iz jedne od njih.

Dr A (naš domaćin): - Naši bi ljudi trebali shvatiti kako je gotovo sa besplatnim liječenjem. Pogledaj one penzionere, kojima 80 kn dopunskog osiguranja mjesečno pokriva veliku većinu medicinskih usluga, lijekova, pa čak i medicinskih pomagala, pa opet nisu zadovoljni. A kako bi bilo da im je kao vani, gdje ti polica osiguranja pokriva samo onoliko koliko si uplaćivao. Zamisli da sad tebi treba operativni zahvat na otvorenom srcu - i dođe ti Croatia osiguranje i kaže: molim lijepo, to košta 200000 EUR, a tvoja polica pokriva samo 10 ili 20%, a ostatak izvoli platiti sam.

Ja: Što to košta 200000 EUR?

Dr A: To su troškovi jedne operacije na otvorenom srcu. Operacija košta 200000 EUR.

Ja: A zašto? Koja je struktura tih troškova? Što košta koliko?

Dr A: Pa evo, ruke kirurga, liječnički tim, aparati, sestre, lijekovi, dvorane, hladni pogon...

Ja: Čekaj malo, nisam te pitao kolika je vrijednost operacije. To što mi pričaš su troškovi koje bismo imali kad bismo skupili kirurga i njegov tim, iznajmili aparate i prevezli ih, šta ja znam, u Ugandu, tamo postavili operacijsku salu i operirali nekog njihovog diktatora. Ili kad bi ti kao stranac iznajmio privatnu bolnicu, tim i kirurge negdje, šta ja znam, u Americi i tražio da ti obave tu operaciju.

Dr B. (supruga dr A.): To ti je tako svugdi - uzmi Dansku, koja je još socijalna država, ti tamo možeš birat kirurga koji će ti izvest operaciju, ali se zna, on je vrhunski, i njegov ćeš tim platit 50000 EUR.

Ja: Pusti Dansku. Mene zanima koliko će od tih 200000 EUR dobit naš kirurg. Mislim, kad on obavi tu operaciju, dobije li 5000 EUR po pacijentu, ili 1000, ili koliko? Ne dobije ništa, jer je ionako na plaći.

Dr B: Ali on ce od tebe uzet 10000 EUR mita.

Ja: Pusti mito, ono nije u uračunato u ovih 200000 EUR troškova operacije. Sad smo rekli: ruke se kirurga ne plaćaju posebno, svi ti doktori, asistenti, sestre i čistačice ionako su zaposleni i primaju plaću iz proračuna, čak i da nemaju pacijenata. Bolnica radi dvorane su sagrađene, strojevi i aparati kupljeni...

Dr A: Ali znaš li ti koliko košta takav aparat?

Ja: Nemam pojma, pretpostavljam da je pun kurac skup. Ali ti ga nećeš kupiti za svaku operaciju: on će trajat 10 godina i radit će na 1000 pacijenata, pa će se troškovi podijeliti.

Dr A: Nije ti to baš tako...


Znam ja da nije, ali nije ni onako kako kaže moj prijatelj, dr A. Stvarni su troškovi operacije negdje između. Dakle, ja nisam liječnik, niti imam ikakve veze s medicinskim managementom, ali hajdemo se malo igrati brojkama. Recimo da je naš medicinski tim osposobljen i opremljen za zahtjevne operacije na otvorenom srcu, recimo da su kupljeni skupi aparati i lijekovi, i spičkana pusta lova na organizaciju. Kolika je cijena jedne operacije?

Poslužimo se primjerom: recimo da sam vam ponudio posao: tražim od vas da mi u Wordu pretipkate 10 stranica teksta npr. nečijeg maturalnog rada, s formulama i tablicama (da ne ispadne skroz jednostavno). Koliko ćete mi naplatiti? Vjerojatno ćete reći: jedan sat mog vremena stoji 50, 100, 200, ili koliko već kuna, pa puta onoliko sati koliko će tipkanje trajati, plus materijalni troškovi, plus faktor tlake - vjerojatno cifra neće premašiti 1000 kn. Cijenu vašeg rada sigurno ne obračunavate tako da zbrojite nabavnu cijenu vašeg kompjutera sa cijenom uvođenja struje, vode i interneta u vašu kuću, pa onda zbroj pomnožite s vlastitim godinama učenja slova i brojki, te rada s kompjuterom.

Dio je odgovora i u razlici između privatnog i javnog zdravstva. Ako sam ja vlastitim sredstvima izgradio bolnicu, uveo aparate i zaposlio liječnike i osoblje, ako vlastitim imenom i materijalno - moralno - krivičnom odgovornošću stojim iza usluga koje moja privatna klinika obavlja, mogu i smijem računati i naplaćivati kakve god tarife želim, pod uvjetom, naravno, da na njih plaćam poreze - jedini regulator je samo tržište, koje će valorizirati kvalitetu mojih usluga s obzirom na njihovu cijenu. U javnom zdravstvu stvari, međutim, stoje drukčije. Velikoj većini naših liječnika dodiplomsko obrazovanje je bilo besplatno. Poslijediplomsko i specijalističko obrazovanje neki su doduše platili sami, ali se i ono mahom provodilo u javnim ustanovama, koje su podignute na račun građana ove zemlje. Bolnice i ambulante također su javno dobro, koje je izgrađeno iz rada građana, i to mahom onih koje dr A. proziva kao razmažene penzionere.

Ovo sa razmaženim penzionerima tema je za sebe. Mene strašno iritira ta bešćutnost prema ljudima koji su stvorili sve ovo što još nismo uspjeli uništiti. Kad bismo htjeli biti zlobni, mogli bismo reći: ove su bolnice i ambulante podignute radom dojučerašnjih radnika, današnjih penzionera, i oni jedini imaju pravo u njima se liječiti. Vi drugi - izvolite, radite, izdvajajte i podignite svoje, ako želite zdravstvenu zaštitu. Vi sami znate koliko je novih javnih bolnica i ambulanti izgrađeno u zadnjih 20 godina.

Ali nije dr A. kriv, nije on nametnuo pravila. On radi za jednu farmaceutsku firmu, i posao mu nalaže zadovoljavati hirove liječnika specijalista, kako bi oni zauzvrat svojim pacijentima prepisivali lijekove koje njegova firma proizvodi. Specijalisti su razmažena kasta, svi ih maze i bore se za njihovu naklonost. Ako vam posao dra A. zvuči nepošteno, dobro po vas. To znači da još uvijek niste izgubili osjećaj za moral, koji je dr A. morao potisnuti, kako mu se kruh svakodnevni ne bi zgadio. Nije dr A. rijetka pojava.

(Fascinira prepotencija stručnjaka i nadristručnjaka, kao i lakoća kojom riječi pročitane u novinama i izgovorene na TV ulaze kao mantre u svakodnevni govor. O svemu odlučuju tržišni mehanizmi... Normalno je da će neki biti zakinuti... Solidarnost je preživjela kategorija... Nitko više nema siguran posao, ni mirovinu... Normalno je da nema sigurnosti... Pa ovo je kapitalizam, što biste vi htjeli?)

Trebalo bi progovoriti o nekritičkom prihvaćanju stranih modela organizacije zdravstva, modela koji u matičnim zemljama danas nailaze na velike probleme. Nije ta nekritičnost slučajna: izbjegavanjem rasprave stvaraju se idealni uvjeti za klijentelizam i rodijačke dogovore, u čemu uvijek sudjeluju i političari.

Nedavno se ravnatelj splitskog KBC dr. Dujomir Marasović nakon pokušaja da obitelji jednog unesrećenog malenog ruskog turista desetodnevno liječenje naplati 48 tisuća dolara proslavio izjavom kako bismo se trebali sramiti ako ne znamo cijeniti (i platiti) usluge njegove korumpirane medicinske ustanove.

Imate li još uvijek predodžbu koliko je ova rečenica cinična, bešćutna i nehumana? Takvu bezobraštinu ne bi se smjelo dozvoliti ni bolničkom portiru, a podmitljivo govno od čovjeka kakvo je Marasović primjer je tipa liječnika kakvog bi trebalo našamarati čim zine. Nažalost, svi smo se navikli na ovakve hebrangovštine, ovakvi odgajaju nove generacije liječnika, i služe im kao uzor. Danas, uostalom, mladi liječnik/liječnica bez izravne političke/rodbinske veze može računati na specijalizaciju u splitskoj bolnici samo uz mito reda veličine 20000 EUR, pa vi vidite tko će vas sutra liječiti.

Ako krenemo u smjeru odakle govno smrdi, vrlo brzo ustanovljavamo da sve ovo možemo zahvaliti 20 - godišnjem radu HDZ - a i čitave na nj oslonjene političke estrade na sustavnom urušavanju kriterija - stručnih, obrazovnih, etičkih, pa čak i zdravorazumskih - ovo će se ispostaviti kao još veći uteg od iznosa sredstava koja su pokrali i uludo ulupali. Prizivam lustraciju - nadam se samo da će jednoga dana njihovo ponašanje biti razotkriveno, a da će razni marasovići i njihovi mentori podnijeti zaslužen prijezir zajednice koju su toliko dugo unazađivali i sramotili.

Ili to, ili će ih građani loviti po ulicama, a malo će ih se uspjeti sakriti.



- 09:30 - Komentari (25) - Isprintaj - #

11.08.2009., utorak

Leszek Kolakowski - Ključ nebeski (3)


Image Hosted by ImageShack.us



5. Sara ili Konflikt opšteg i pojedinačnog u moralu


Kada je Sara najzad odlučila da saopšti svome mužu da usled nekih urođenih defekata ne može da ga usreći potomstvom, Avram je ostao da sedi mračan i sumoran, razgovor se prekinuo u napetom ćutanju punom isčekivanja da padne reč koju su oboje znali, ali koju duže vreme ni jedno nije smelo na glas da izgovori. Najzad ju je izgovorila Sara – i zato što ju je kao ženu obavezivala veća odgovornost i zato što je baš ona u tom pitanju trebalo da izvrši akt odricanja. Rekla je: "Imaćeš dete s Agarom, mojom služavkom." Avram odahnu s olakšanjem; nije on uopšte bio čovek velika srca i radovao se što predlog nije potekao od njega. Da je bio manje malodušan, trebalo je sam da ga iznese, očekujući dozvolu od žene, a ne da nju izlaže poniženju da izgovori prvu reč. Nije trebalo kukavički da beži od prekora da je samoživ, nego da ženi ostavi bar privilegiju svesti da je postala žrtva njegove brutalne požude (jer je ona znala da je on Agaru odavno želeo), a ne pak da ga ona unapred razgreši vlastitom inicijativom i da ga gurne u primamljiv greh. Jer Agata Misirka beše najlepša devojka u dolini Eufrata.

Sarina odluka uopšte nije bila stihijski impuls srca. Takođe nije dolazila iz velikodušnosti. Poticala je isključivo iz skromnog znanja kakvo je stekla o porodici. Sara je znala da postoji opšti princip propisan od Boga, po kome je poziv čoveka da svoje postojanje produžava preko dece. Ako taj princip ne biva realizovan, porodica ne postoji, ne ostvaruje svoju suštinu. Radilo se, znači, o usaglašavanju suštine i postojanja, opšte prirode porodice sa individualnim konkretumom kakav je predstavljao par Avram i Sara. Sara je, osim toga, znala da će Avram bez dece najzad postati predmet podsmeha poznanika i prezira javnosti, i da njegova društvena pozicija može da se poljulja usled te nenormalne situacije. Nije je podstakao čak ni strah da će muž biti ismejan; rukovodila ju je čista savest o opštoj obavezi, čista potreba zadovoljenja o p š t e n o r m e i osećanje nemira pred činjenicom da postojanje ne ispunjava suštinu, da njena porodica ne ostvaruje opšti princip porodice: plođenje. Na taj način – opšte je odnelo pobedu nad pojedinačnim.

Nepomična i bez suze žaljenja Sara je ležala na travi u hladnoj noći, zagledana u zvezde, pored šatora gde je njen muž, van sebe od uživanja, uzimao u posed prekrasno Agarino telo. Noć je bila duga, beskrajna, ali Avram nije osetio njeno trajanje, dok je Sara znatno ostarela za tu jednu noć.

A zatim se desilo ono što se moglo predvideti. Agara je bila dobra devojka, ali naivna i malo ispunjena taštinom. Nije shvatila zadatak, za koji ju je sudbina namenila. Noć provedena s Avramom i ponovljena još nekoliko puta bila je za nju samo noć uživanja, a ne noć obaveze – kao za Saru (Avram je zadržao dvojan stav – izvršavao je obavezu – ali zašto, kada se prilika ukazala, ne bi iskoristio njene divne strane?). U sistemu ispunjenja p r a v a Agara je bila samo pasivno oruđe, lišeno svesti o svojoj ulozi; njena svest je bila slobodna od o p š t e g znanja, koristila se pravom da okusi neposrednu radost, njeni motivi bili su individualni i vezani za tekući trenutak.

Ali Agara je znala da je dobro imati dete. Zato umesto da skromno odigra svoju ulogu, ona se oholo hvalisala svojim sve većim trbuhom i gde god je mogla isticala je javno svoje očekivano materinstvo. Sitnim aluzijama i gestovima takođe je davala nesrećnoj gospođi da oseti njenu prednost, tako da je Sarina žrtva bila stavljena na sve veću probu. Avram je, u početku, išao ponosan kao da je izvršio bogzna kakav težak podvig, ali kad uskoro domaća atmosfera posta nesnosna – on poče da beži od kuće, da se ne bi angažovao u ženskim svađama.

Avram, kao svi oni o kojima se govori: "pravi muškarac" – bio je grozna kukavica. Imao je samo ništavnu hrabrost da razmahuje mačem kada se nađe u pomamnoj gomili boraca, ali nikad nije umeo da se suprotstavi životnim konfliktima, nego je kukavički izbegavao svaku inicijativu, trudeći se da uvek čini tako da neko drugi preduzima, za njega teške, odluke. Sada se, takođe, poneo saglasno sa svojim karakterom. Na bolnu ženinu viku, na bes njene razjarene mržnje, žurno je odgovorio: "Ali Agara je tvoja služavka, možeš sa njom da činiš šta ti drago, nemam nameru da se mešam, ne tiče me se šta će se s njom desiti."

Sara je samo čekala tu dozvolu. Uveče, istoga dana, trudna Agara, zasuta blatom okrutnih grdnji, sva modra i osramoćena, uz glasan plač pobegla je iz kuće svojih hlebodavaca. Na taj način je poriv srca, na kraju, odneo pobedu nad zakonom; postojanje se pobunilo protiv suštine, pojedinačno je odnelo pobedu nad opštim. Avram se vratio kući kada je sve već bilo gotovo i bio je, maltene, zadovoljan obrtom događanja; laku grižu savesti, koju mu je nametala misao o isteranoj ljubavnici, brzo je zamenilo zadovoljstvo i olakšanje što se čitava gužva najzad završila, a on je doneo nikakvu odlluku. Kao sve kukavice bio je uveren da, pošto ništa nije radio, nije ni odgovoran i da je najbolje ne angažovati se: oplodio je Agaru po ženinoj preporuci, nije učestvovao u njihovim ženskim svađama i najzad je rekao samo da je Agara Sarina sluškinja i da Sara ima prava da postupa kako joj drago – a to nije bilo ništa drugo do prosto utvrđivanja činjenice. I istovremeno mučna situacija se razmrsila sama.

Dalji tok ove istorije manje je zanimljiv.

Naravoučenije prvo: Sarina situacija. Ako se pravo pokazuje odista nepodnošljivo i previše siluje našu prirodu, nije krivica ako se ne ispunjava, a njegovo ispunjavanje je – zasluga. Drugim rečima; naturam expelles furca... etc.

Naravoučenije drugo: Sarina situacija. Ako smo ipak preuzeli na sebe breme ispunjenja prava, onda je krivica ne istrajati do kraja, jer inače će neko drugi platiti zbog naše nekonsekvencije.

Naravoučenije treće: Agarina situacija. Snose se zaslužene kazne za nezaslužene prednosti.

Naravoučenije četvrto: Avramova situacija. Kukavičluk može korisno da se uskladi u susretu s najvećim strastima.

Naravoučenije peto: Avramova situacija. Ne zavaravajmo se da ne donosimo odluke ako samo utvrđujemo činjenice.

Naravoučenije šesto: situacija trougla. Kakva monstruozna istorija: imati ljubavnika s ciljem da bi se imalo dete! Ali treba se odlučiti, a o tome se radi pre svega.


6. Avram ili Tuga viših razloga


Istoriju Avrama i Isaka fizički su interpretirali Seren Kjerkegor i njegovi nastavljači kao problem straha: Avram treba da žrtvuje sina po Božjoj zapovesti, ali otkuda sigurnost da to nije naređenje Boga, a ne satansko kušanje, iluzija ili ludilo? Otkuda sigurnost da on ispravno tumači sebi naređenje? Drugim rečima: polazna postavka egzistencijalne interpretacije Isakovog problema jeste pogled da krajnja odluka leži u Avramovim rukama, da on ne može ovladati nepokolebljivom sigurnošću u pogledu izvora naređenja ni njegove sadržine, da je razdiran strahom jer, možda, žrtvuje sina uzalud. Avram istupa kao oličenje ljudskog nemira naspram situacije u kojoj postoji prisila izbora između velikih vrednosti i nedostatak spoljašnjih razloga za njegovo izvršenje. Priznajem da imam volju da razmatram Isakov problem na znatno prostiji način, povezaniji s prethodnim Avramovim životnim kolebljivostima. Pretpostavljam da Avram nije mogao da ima sumnji u pogledu božanskog porekla naređenja, jer je imao nepogrešive načine sporazumevanja sa Tvorcem, današnjim ljudima nepoznate, opštio je sa njim često i čak je, do izvesne mere, postao familijaran sa svojim pretpostavljenim. Takođe uzimam u obzir glavno obećanje koje je od njega ranije dobio: da će ućiniti od njega veliki narod, okružen naročitim blagoslovom i obdaren specijalnom pozicijom u svetu. Uslov je bio samo jedan: apsolutna poslušnost prema vlasti. Kad Avram ne bi bio uveren da se Bog odista njemu obraća, namera Boga bila bi bez ikakvog smisla, jer on je želeo da isproba vernost svoga podanika i morao je da pronađe sredstva da bi doveo do njegovog razuma nepokolebljivo ubeđenje da je upravo takvo naređenje dobio od pretpostavljenog; u suprotnom slučaju cilj poduhvata bio bi promašen – umesto da se pita da li da izvrši naređenje, Avram bi morao razmišljati da li je naređenje uopšte primio. Drugim rečima: na Avramu leži odgovornost za državne interese. Buduća sudbina naroda i veličina države zavise od skrupulatnog izvršavanja božjih naređenja, ali Bog zahteva da on žrtvuje sopstveno dete. Avram je imao kaplarsku prirodu i navikao je da se čvrsto drži instrukcija odozgo – ali ipak nije bio bezosećajan prema sudbini svoje porodice. Kad mu je naredio da prinese sina na žrtvu, Bog nije smatrao prikladnim da obrazloži svoje naredbe. Jer nije u običaju autokrata – da se podređenima pravdaju zbog svojih naređenja. Suština božjeg naređenja, naime, počiva na tome da ono mora biti izvršeno zato što je naređenje, a ne pak zato što je razumno, delotvorno, promišljeno, nema potrebe da izvršilac razume smisao naređenja – jer svaki drugi sistem neizbežno vodi u anarhiju i nered. Izvršilac koji pita za razloge dobijenih naređenja jeste sejač nereda i demaskira se kao jalov rezoner, nadmen mudrijaš, a u suštini neprijatelj vlasti, društvenog poretka i sistema. Ali kad naređenje glasi: ubij svoga sina? Avramov konflikt je običan vojnički konflikt. Avram je svestan da se našao u neprirodnoj situaciji, dokaz za to je okolnost da je, kada se približio mestu žrtvovanja, naredio slugama da ostanu, slagao je da ide sa sinom da očita molitve, i požurio je da, u samoći, izvrši okrutni obračun. Nije hteo da njegov jedini sin postane svestan da pada kao žrtva od ruke svoga roditelja.

Kad su stigli na mesto, Avram je dugo i sa oklevanjem pravio žrtvenik od donetih smolastih cepanica. Žrtvenik mu nikako nije polazio za rukom, drva su se rasipala po travi i nekoliko puta je valjalo počinjati iznova. Isak nije uzimao učešća u tom poslu, posmatrao je oca uplašen, povremeno je nešto bojažljivo pitao, ali je dobijao mrgodne i bezvoljne odgovore.

Najzad se nije moglo dalje odlagati. Avram nije hteo do kraja da obavesti sina u pogledu njegove sudbine, to nije bilo predviđeno naređenjem, te je mogao dete da poštedi užasa. Hteo je da ga usmrti munjevitim udarcem s leđa, isprobanim udarcem, pri kome niko nema vremena da saobrazi da gine.

Ali upravo mu to nije pošlo za rukom. Isak se popeo na žrtvenik jer mu je otac naredio da popravi neku beznačajnu pojedinost. U tom trenutku Avram je digao teški bronzani mač kojim je navikao da ubija volove jednim udarcem. I u tom trenutku se razlegao odlučni krik anđela: "Stoj!" Odmah posle njega drugi krik užasa i zgražanja: to se Isak okrenuo i ugledao oca ukočenog sa dignutim oružjem, i sa bleskom brutalne determinacije u očima, sa stisnutim usnama i izrazom tupe odlučnosti na licu. Isak je otegnuto kriknuo i pao onesvešćen.

Bog se dobrodušno osmehnuo i potapšao Avrama po leđima: "Dobar si – reče mu sa odobravanjem. – Sad znam da kad ja naredim nećeš poštedeti ni rođenog sina." Posle čega ponovi ranije obećanje o množenju naroda njegova i o ukazivanju pomoći u savladavanju neprijatelja: "Kad si poslušao glas moj."

Na tome se istorija završava. Ipak mogla je da ima dva različita završetka. Da Isak nije okrenuo glavu u poslednjem trenu mogao je uopšte da ne opazi da se nešto desilo. Mogao je nešto kasnije sići sa žrtvenika i ugledati oca već sa mačem zarivenim u zemlju kako vadi utrobu jagnjetu. Tada bi se ceo događaj odigrao van Isakove svesti i završio bi se bez daljih posledica kao rasprava između Avrama i Boga. Bio bi ilustracija izvesnog tipa vaspitanja. Isak je ipak video. Avram je bio zadovoljan, jer je priuštio priznanje Boga, sigurnost velike države u budućnosti, i najzad je sačuvao sina. Sve se dobro završilo i u porodici je bilo mnogo smejurije. Isaku je samo preostala sitna mučnina: otada se ljuljao na nogama i teralo ga na povraćanje kad vidi oca. Ali na kraju je ipak živeo dugo i srećno.

Naravoučenije: neki mekušni inteligent, histeričan, plačljivko, možda će reći da li je Avram ubio sina ili je samo digao mač u nameri da ga ubije, pa ga je neko zadržao – da je to s tačke gledišta morala svejedno. Mi ipak, zajedno s Avramom, smatramo suprotno – mi, pravi muškarci. Mi ocenjujemo rezultate i znamo da je vrlo važno – hteo ubiti ili nije hteo ubiti – samo kad na kraju nije ubio. Zato se smejemo da puknemo, zbog sjajne šale Gospoda Boga. Najzad i sami vidite da je on bogovski momak.


8. Bog ili Relativnost milosrđa


Ova je pričica vrlo kratka i jednostavna; sadrži samo osnov, pitanje i naravoučenije.

OSNOV: Psalmopevac veli o Bogu (Ps. 136. 10. 15) Koji probi Misir u prvencima njegovijem; jer je do vijeka milost njegova.
A Faraona i vojsku njegovu vrže u more crveno; jer je do vijeka milost njegova.

PITANJE: Šta misle Egipćani i Faraon o milosrđu Boga?

NARAVOUČENIJE: Milosrđe i dobročinstvo ne mogu da budu namenjeni svima. Kad upotrebaljavamo te reči, dodajmo uvek: za koga. A kad činimo dobra dela narodima, pitajmo ih, takođe, šta o tome misle. Egipat, naprimer.


9. Valaam ili Problem objektivne krivice


Valaam, sin Boerov, krenu na službeno putovanje po naređenju Božjem u važnom državnom pitanju, a putovaše na magarici. Bogu se ipak ne dopade put koji ovaj izabra, te posla anđela da Valaama zaustavi. Aliti učini istovremeno da anđeo s mačem velikim vidljiv beše samo magarici – što se, uostalom, ne jednom dešava. Videći prepreku, magarica se ponese racionalno i skrenu s puta; Valaam, koji anđela ne viđaše, takođe se ponese racionalno i poče je tući štapom hoteći je prisiliti da se vrati na put. Stvar se ponovi triput, dok najzad Bog ne udeli dar govora magarici, koja glasno njaknu:
– Zašto me biješ?
Valaam, ne čudeći se posebno zbog njena govora, jer se u to vreme događahu i daleko veća čuda, gnevno ogovori:
– Ti mi se rugaš! Šteta što nemam mača, jer bih te posekao.

Bog ipak, koji govoraše prostim ustima pokorne životinje, dosta dugo ne reče jahaču o čemu se, u stvari, radi i prepiraše se s Valaamom koji beše prosto modar od besa. Najzad se smilova oboma i učini anđela vidljivim i za Valaama, a ovaj odmah shvati situaciju. Anđeo pak skoči odmah na nj s grdnjama.

– Zašto si tukao nevinu životinju? Ta magarica – vikaše – spasla ti je život, jer da je nastavila put, bez milsoti bih te raspolutio ovim sečivom, a nju bih ostavio u životu.
– Ali, milostivi Gospodine – branjaše se Valaam – nisam te video jer mi se nisi pokazao.
– Ne pitam te da li si me video ili nisi – vikaše anđeo lupajući nogama – pitam te zašto si tukao nevinu životinju?
– Ali, Gospodine – govoraše Valaam zamuckujući – tukao sam je jer mi se protivila, svako bi na mome mestu tako postupio.
– Ne svaljuj krivicu na "svakoga" – grmnu anđeo – reč je o tebi, a ne o "svakom". Protivila ti se jer sam joj ja naredio, a ti, bijući je, usprotivio si se meni, koji sam tvoj pretpostavljeni, a time i Bogu koji me je poslao, a koji je još viši pretpostavljeni.
– Ali, dostojni, poštovani, velevažni Gospodine – zaječa Valaam – nisam te video, pa kako sam mogao...
– Opet zaobilaziš stvar – prekide ga anđeo frkčući od ljutine. – Svi ste vi isti. Svaki greši i govori da "nije znao"; trebalo bi pakao lokotom zaključati kad bi se uzimala u obzir takva izvlačenja. Zgrešio si objektivno, razumeš? Objektivno si se suprotstavio Bogu.
– Razumem – reče tužno Valaam, već pokoran. Stajaše na putu mali, debeo, nesrećan, i brisaše znoj s ćelave glave. – Sada već dobro razumem. Ja sam objektivni grešnik, prema tome, uopšte sam grešnik. Zgrešio sam jednom jer te nisam video. Zgrešio sam drugi put jer sam tukao nevinu životinju. Zgrešio sam treći put jer sam hteo da jašem dalje, uprkos Božjoj zabrani. Zgrešio sam četvrti put jer sam se sa tobom svađao. Ja sam posuda greha, gmaz nečisti, za koga bi i pakao bio blagoslov. Zgreših veoma, Gospodine. Imaj milosti, Gospodine. Sve dolazi od moje proklete plahovitosti.
– Hajd', dobro, prestani da se pravdaš – frknu anđeo, ali već mirno, odobrovoljen. – Putuj sad dalje.
– Na koju stranu, Gospodine? – upita Valaam.
– Na istu na koju si i krenuo – odgovori aneđo.
Valaam jauknu i zajeca.
– Pa upravo si hteo da me zadržiš, Gospodine.
– Već sam te zadržao, a sad možeš da putuješ dalje – odgovori anđeo.
– Pa zašto si me zadržavao, Godspodine?
– Prestani da mudruješ, grešniče! Bog je tako hteo.
Valaam rezignirano uzjaha na magaricu, koja polazeći promumla:
– Dabogme, na kraju sam najgore prošla ja, moj gospodar je podneo samo moralnu neprijatnost, a mene još uvek bole leđa.
A zatim se polako udalji zajedno sa jahačem.


Naravoučenijâ u ovoj priči ima mnogo, ali nećemo sva navesti. Vredno je napomenuti, ovo u slučaju da se anđeo pokazao samo Valaamu, on bi usmerio magaricu koja bi sigurno poslušno skrenula s puta. Ali tada ne bi sigurno imao prilike za z a s l u g u – jer kakva je to zasluga ako se zaobilazi vidljiva prepreka? Zasluga je zaobići nevidljivu, a on baš to nije hteo da učini.

Naravoučenije prvo: ne omalovažavaj glas stoke, jer ona često zna bolje.

Naravoučenije drugo: neznanje je greh, i pravdajući se neznanjem, samo dodajemo novi greh starim gresima.

Naravoučenije treće: u suprotnosti je sa zdravim razumom upotrebljavati zdrav razum u svađi sa apsolutnim razumom.

Naravoučenije četvrto: od objektivne krivice neće nas osloboditi čak ni Gospod Bog.

Naravoučenije peto: to su posledice kada se dvoje ponašaju racionalno, ali kad svako ima druge stvarne premise.

Naravoučenije šesto: takav je život.



- 10:20 - Komentari (0) - Isprintaj - #

09.08.2009., nedjelja

Dan D (50)







- 10:10 - Komentari (0) - Isprintaj - #

08.08.2009., subota

Znači, ipak je AIDS





Fini način da se kaže neugodna istina.
- 04:36 - Komentari (5) - Isprintaj - #

< kolovoz, 2009 >
P U S Č P S N
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31            

Prosinac 2017 (1)
Prosinac 2016 (1)
Srpanj 2016 (2)
Lipanj 2016 (2)
Svibanj 2016 (2)
Travanj 2016 (3)
Prosinac 2015 (1)
Listopad 2015 (1)
Svibanj 2015 (1)
Siječanj 2015 (1)
Prosinac 2014 (3)
Studeni 2014 (5)
Listopad 2014 (3)
Lipanj 2014 (1)
Lipanj 2013 (2)
Svibanj 2013 (2)
Travanj 2013 (3)
Ožujak 2013 (3)
Listopad 2012 (1)
Kolovoz 2012 (2)
Srpanj 2012 (1)
Lipanj 2012 (3)
Siječanj 2012 (2)
Prosinac 2011 (1)
Studeni 2011 (2)
Listopad 2011 (2)
Rujan 2011 (4)
Kolovoz 2011 (2)
Srpanj 2011 (2)
Lipanj 2011 (1)
Travanj 2011 (3)
Rujan 2010 (5)
Kolovoz 2010 (3)
Srpanj 2010 (2)
Lipanj 2010 (2)
Ožujak 2010 (3)
Veljača 2010 (1)
Siječanj 2010 (6)
Prosinac 2009 (4)
Listopad 2009 (10)
Rujan 2009 (5)
Kolovoz 2009 (7)
Srpanj 2009 (19)
Lipanj 2009 (5)
Svibanj 2009 (1)
Prosinac 2008 (3)
Studeni 2008 (2)
Rujan 2008 (2)

Komentari On/Off

Ako vam na vašem blogu smeta ono "Igrajte najbolje online igre i igrice", kao što je smetalo meni na mom, pronađite u HTML kodu predloška poruku: "Molimo da ne micete ovu varijablu jer ce se koristi za eventualne obavijesti. Hvala!" i odmah u slijedećem retku riječ Banner, omeđenu sa dva dolarska znaka, pa izbrišite riječ i dolare. Oni će meni reklame...

O meni i vama oko mene.

Free Counters
mosorov blog-brojač

1. Ja mrzim puno pisati, a posebno mrzim voditi dnevnik. Ali zato volim puno blebetati i vrzmati se s ljudima.
2. S druge strane, blog je neka perverzna vrsta egzibicionističkog dnevnika, u kome svoju intimu ne skrivaš, nego se njome hvališ pred nepoznatim ljudima.
3. Od prije nekog vremena imam potrebu reći neke stvari, motam se po nekim forumima, i treba mi baza na koju bih pohranio neke tekstove, slike, muziku koji mi nešto znače.
4. Što bi rekli matematičari, pokušavam odrediti svoje područje definicije (a potom možda i područje vrijednosti). Pa, hajdemo.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se