AnaM nešto novo nešto staro

Nekad nije bilo mejla.

Danas mi je stiglo jedno pravo, pravcato pismo, i nije račun

Ruka mi drhti od uzbudjenja. Uzimam pismo, milujem kovertu...tvoje ruke su je držale.

Ne neću odmah da otvorim, zadržaću pismo trenutak, zatvoriću oći i misliću kako si mi pisao

Da li si seo za pisaći sto, ili na klupicu u bašti? Da li si zaboravio olovku, pa se vraćao u sobu polako otvarajući škripava vrata??

Lagano, sasvim lagano otvaram, draga slova mi se smeše. Mogu da te vidim kako ozbiljno gledaš papir, malo se namrštiš i poćinješ da pišeš.

Polako čitam, smešim se svakoj reči, kimnem na neku glavom kao da me vidiš.

Kako lepo pismo.

Ostajem zagledana u daljinu, i znam čitaću ga opet, i opet, ko zna koliko puta.

Čujem korake u hodniku, sakrivam nespretno pismo u knjigu, vrata se bučno otvaraju, ulaziš, ljubiš me i užurbano pitaš

-Šta ima za ručak?







Uploaded with ImageShack.us