AnaM nešto novo nešto staro

Nagrade i lutrije

U horoskopu mi stalno piše da ću dobiti nagradu.
Što da ne verujem?
Verujem... doći će i mojih pet minuta, moram jednom dobiti, do sada nisam. Sad kad malo razmislim, nije da nisam, dobila sam ako se to računa.
Pisala ja neke pričice, objavljivala ih u jednom listu (baš neću da kažem u kojem i da ih reklamiram). Verovatno se nekome dopalo, a možda i nije, ne znam. Bilo kako bilo, ja dobila nagradu
Da me je samo bilo videti, nadula se ja kao žaba, svima pričala da me je cenjeni list objavio i dao još i nagradu. Sad nagrada je bila u vidu knjiga, ja od kada su Feničani izmislili novac, više volim taj primitivniji način, ali što kažu, poklonjenom konju u zube ne gledaj.
Prodje jedan mesec, prodju i dva, ja se unervozila, svi me pitaju za nagradu, a ja samo zbunjeno sležem ramenima. Stisoh petlju i pozvah redakciju. Ljubazni ženski glas zacvrkuta
-Niste dobili? Nemoguće
-Moguće, kad vam kažem. Nego nezgodno mi ime, pa možda...
-Proverićemo
Šta su proverili, ne znam, šta je nezgodno još manje, tek posle mesec dana, opet ona meni cvrkuće
-Niste dobili? Nemoguće. Proverićemo, i za nedelju dana sigurno stiže.
Meseci prolaze, ja više i ne zovem, ali podsvesno se nadam, možda je baš iduće nedelje ta fatalna nedelja kad mi stiže nagrada
Za svaki slučaj, listu ne šaljem više mije pričice, to kao da ih kaznim. Sigurno pate