AnaM nešto novo nešto staro

San-AnaM
Noćas sam te sanjala.
Setila sam se kako sam te prvi put gledala. Bio si nešto najlepše u mom životu. Pružila sam nesvesno ruku ka tebi, i ti si mi malo nepoverljivo prišao. Jedan pogled tvojih tamnih očiju bio je dovoljan da osvoji moje srce.
Pomilovala sam te, nepoverenje je nestalo, i brzo sam te držala u zagrljaju. Tvoje toplo telo, izazivalo je čudne osećaje u meni.
Želela sam da trčimo, da se radujemo suncu, vetru, da osetim travu pod bosim nogama. Želela sam da se zagnjurim u more i da te gledam.
Voleo si me, znam, sigurna sam da si me voleo. I ja tebe volim, uvek ću te voleti.
Uvek?
Koliko dugo traje uvek??
U snu smo lutali po nekoj radnji tražeći hranu, gladna sam kad to sanjam. Ti se nisi micao od mene, znala sam da ako odeš, neću te više naći. Snovi... sve je kao nekad... ne želim da se probudim... Hoću da si uvek pored mene.
Zvuk telefona... budim se i ti nestaješ... Tvoj lavež se meša sa zvucima zvona... sve prestaje. Dok otvaram oči, sneno se podižem iz postelje, i znam, nikad više neću imati psa... možda samo u snu...