AnaM nešto novo nešto staro

Čudna je ta ljubav. Blogeri pišu da je to najlepše osećanje, onda tuguju, sećaju se, prizivaju nekog ko je ko zna kad, ko zna sa kim otišao. Sve same gluposti.
U Svemiru je to mnogo jednostavnije. Možda zato što ne očekujemo ništa od ljubavi, pa to obavezno i dobijemo.
Vi, Zemljani, mnogo davite sa tom ljubavi. Zapakujete je u neke ružičaste snove, drženja za ruku, volite mrak, buljite u planete koje se noću i ne vide, a zvezde su vam, ionako nedostupne, uzdišete pričajući besmislice. Molim vas, kako nekom pokloniti zvezdu koja je vlasništvo Svemirske zajednice? Kad bi je i poklonio, kako bi ta Zemljanka uzela Zvezdu, užarenu kuglu milionima puta veću od planete Zemlje.
Sve normalne pojave, kišu, sneg, led , more, talase, iskoristili ste za ostale ljubavne besmislice. Kiša je kao suze, nije nego, potpuno različito nastaju, srce od leda ne bi funkcionisalo, a talas je samo pomeranje vode usled vetra ili plime...
Da bi tu besmislicu ljubav prikazali kao nešto pravo, izmislil ste papire. To jest mrak, pardon, brak.
Izgleda ta je razlog za brak ljubav, ali i za razvod... naravno opet zavijeno u oblandu ljubavi, nedostatak ljubavi, premalo ljubavi, pogrešna ljubav, ljubav koja nije ni postojala.
Trt Milojko, to ne postoji i tačka.
Na Zemlji mi se dešava nešto čudno, moraću pod hitno kod doktora Robotića, ne mogu noću da spavam, jer mi u misli dolaze neke crne oči, čujem muziku i nežne reči koje mi šapuće vetar njihajući grane, osmehujem se mesecu što srebrom posipa moju postelju, usne su mi vlažne, oči snene, srce brže kuca, samo kad pomislim kako prstima prolazim kroz njegovu kosu.
Mora da sam zakačila neki virus