AnaM nešto novo nešto staro

Treći dan autobuščenja

Probala sam da sednem na bicikl, ali on ni da mrdne iz sobe...možda jer nema točkove.
Šta da se radi, autobuščenje mi ne gine.
Već sam iskusna, znam da moram da krenem dva sata ranije pa makar to bilo i 200metara. Skockala sam se, stavila onaj moj skupoceni parfem za retke prilike, uzela dokumenta i krenula. Zamišljam da sam megacarica , gigaimperatorica , direktorica svemira, a oko mene podanici. Čudni su ljudi, stalno grde gradski prevoz, meni se baš dopada, opustim se i pustim mašti na volju, kao kad sam u autu.
Čvrsto držeći tašnu pod rukom, zapevala sam iz sveg glasa. Volim dok vozim da pevam, zamišljam da sam čuvena pevačica. Neki su me čudno gledali, a i izmicali su se od mene. Mora da nije uobičajeno da se peva u gradskom prevozu. Kad razmislim, ne sećam se da sam čula nekog da peva.
Nastaviće se...