AnaM nešto novo nešto staro

Drugi dan autobuščenja

Čekam bus, dodje mi da popijem bambus, ali nigde kafića, a i onaj što peva vesele pesme kočijaša, može da me tuži pa da platim pored sudskih troškova još i njemu honorar. Na ovu muku samo mi još to treba.
Možda je neki Ljutko pa i ne sačeka presudu, nego uzme bambus iz moje vazne i pokaže mi mog Boška Boškovića. Nema veze, ček da udarim neku tešku reč, onako učevno... hm.... zaintrigiraću ga da pročita bar drugi dan, nema valjda pojas drugi dan???
Jučer nisam uštedila na benzinu, onaj taxista me odrao, ali danas ću sigurno da uštedim pare za Grčku, kako sam planirala kad su mi uzeli dozvolu.
Ulazim energično u bus, došao je na vreme.
Malo je tesno, neki čovek mi duva za vrat, od njega dopire neki čudan miris, jadničak, sigurno mu se pokvario tuš.
Neka žena se gura sa kolicima za pijacu. Ide sa jednog kraja grada na drugi, čula da je tamo jeftinije dve pare, mora da se i ona sprema u Grčku na letovanje.
Na sred puta stade bus, vozač nas izbaci napolje, nešto se pokvarilo. Pametan neki čovek, čuva nas. Kad izadjosmo, dade gas i smejući se odjuri. Neki su ga grdili, ne znam zašto, nije hteo da reskira naše živote.

Pronašla sam da noge ne služe samo za davanje gasa i kočenje, ko prvo izbaciš levu napred,osloniš se na nju i prebaciš težinu tela, pa onda desnu, pa opet levu, odmičeš napred, to se zove hodanje, može i trčanje, ali kažu za busom ne treba trčati, ni za ženom, uvek dodje drugi. To baš i nije neka velika misao, jer drugi dodje posle velike gnjavaže čekanja, a kog vraga da trčim za ženom???
Nije mi jasno zašto su me uveče toliko bolele noge, više nego kad sam vozila 1200km sa dve kafe pauze
Nastaviće se,... moram da idem sa mesta na mesto...