AnaM nešto novo nešto staro

Bajka

Daleko, daleko u zemlji preko sedam mora i sedam blogova u Bajkogradu u soliteru na samom vrhu, stanovao je Dd.
Mnogo je voleo da priča bajke svojoj Cc, a ona verovala u njih i samo treptala lepim očima kao da iza njih ne stanuje njen mozak, a možda i ne stanuje, ko bi ga znao.
Cc je volela život, putovanja, izlaske, druženja, kafiće, što bi rekli, sve ono što vole mladi.
Dd joj je objasnio, lepo, baš se potrudio, da sedi u kući i da čeka kad će on ugrabiti slobodan trenutak i pojaviti na pola sata, neki put čak i na čitav sat.
Mnogo su se voleli, ali zla sudbina im nije dala da budu zajedno.
Eh, ta sudbina, pakosnica jedna. Pogadjate, postojala je i Ee, zakonita Dd-a. To je bila mnogo nezgodna ženska koja jadnom Dd nije dala da živi. Maltretirala ga je i nije ga razumela, pa je jadničak potražio utehu kod predobre Cc. Naravno Ee je bila i bolesna od neke neindentifikovane bolesti bez imena i dijagnoze. Šta je Dd mogao nego da je pazi, naravno sa njom nema ništa, samo žive u istom stanu.
Cc ga je razumela. Bilo je samo pitanje vremena kad će živeti zajedno. Cc je bila prava žena, a ne kao neke smutljivice, verno ga je čekala. Samo Cc nije znala da je vreme vrlo čudna rabota, dodje nekako rastegljivo, dugačko, a kratko.
Naravno kratko kad je Dd ugrabio mrvičak sreće, zajedničke, naravno, a dugačko kad pomisli koliko ima da čeka do slobode Dd. On joj je pričao bajke da to i nije dugo vreme, samo da mu deca završe školovanje...samo da se srede...samo da se poigra sa unučićima... samo što nije, jes` da se najmladje još nije upisalo u školu, ali...
Sad su praznici, neki otišli na izlete, sigurno ih bube grizu, i maltretiraju se sa roštiljom, jadan Dd, i on je na takvoj gnjavaži sa Ee, a Cc sedi i čeka, možda ipak svrati, ili pošalje SMS