Peglofil vs. narkoman - Tko je (naj)veći?

Poštovani blože Pangea,

Pišem vam da mi pokušate da pomognete jer ovo šta mi se jutros desilo naprosto je neverovatno. Pošo ja tako da povešam veš na terasu, jutro to ko svako jutro otkako me žena napustela, vešam ja patike po kanapcu, vrapci pevaju, deca napucavaju loptu i deru se Mesi, Mesi - prava jutarnja idila, kapirate - kad li se sa spoljne strane improvisanog dečjeg igrališta ukaže senka. I to senka crna kao Fićini izduvni gasovi. Jeste da je senka uvek crna, ali ovo nije crna senka kao nešta metaforovano, ovo je prava pravcata crna senka, razumete - crn čovek. Stanuo ja sa vešanjem pantalona da malo bolje vidim o čem je tu reč, sem toga nije lepo videti nikoga kako se muva oko male dece, a napose ne crnca.

Odem po dogled, jer vista mi odavno nije ko u petlića, vratim se, naperim ga u uljeza – jebote poznat mi ovaj matori čovek. Proleti mi kroz glavu, kao skoro onomad metak u Drugom svetskom ratu (ili je to bilo u Trećem krstaškom ni sam ne znam), da kako mi čovek, i to ne obićan čovek, već matori crnac može da bude poznat, kada ja – Svetozar - odvajkada tačnije nikada u svom celom sopstvenom životu nisam napusteo Zaječar, a svi će vam Zaječarci posvedočiti da nikada ovde nije crnac viđen uživo. A bogami, ni u mrtvo. Ma ni Avganistanac, a kamoli crnac.

Zagledam se ja tako dogledom bolje, a crnac u ruci nosa neke cedeove. I sem toga ima neku tašnu, punu ko okean talasa, ma čudo jedno da mu svi ti cedeovi ne poispadnuše izanj. Jebote mislim se ja, neće nekakav matori crnac u mom komšiluku da deci dila neke cedeove, nema to šta da bude, sem pornografija. Ili mnogo gore, ona, kako li se to zove, ta reč koja definiše seksualno napastovanje dece – ah, da - peglofilija.

'Tako mi svetog Save, idem ja da ga vaspitam kad ga već eto nije vaspitala matora mu crna keva', reko sebi i pošo. Trebalo mi, priznaću, mnogo da se spustim niz stepenište, jebiga ne samo da ne vidim ko petlić, nego više ne umem ni da se nabrzake strmopizdim dole, poput ajkule kad atakuje. A ja baš sad ulećem ko u akcionom filmu, ako niste primetili. Rekoh već, mnogo mi trebalo, pa je matori već stupeo u dejstvovanje. Jebem li ga onakvog crnog peglofilskog, ufuro se ko glavni akter u pozorištu, a deca se grupisala oko njega ko kerovi oko koske i sumanuto ga slušaju.

- Matori, nemoj iskoriščavati decu za nečasno delovanje, jesil' me čuo? - viknem u smeru njega i on se u čas zaokrene u moj smer ko Šumaher u saobraćaju. Jebote, sad mi čovek još poznatiji, gde li sam ga samo video, a crnca u svom životu do dana današnjeg, uživo nikad ne video - Deco, šta ovaj peglofil hoće, nek vas pusti s mirom da se lepo igrate fudbala?

-Čika Svetozare, nemoj da se sekiraš. Ovaj matori kapira fudbal, hoće samo da nas posavetuje – kaže mali Nemanja.

-Štaće mu onda ovi cedeovi, ha?

-Hteo da nam podeli da ih gledamo – reče mali Slaviša, nećak Mitra Mrkele.

-A šta da gledate? Pornografiju?

-Ma ne čika Svetozare, nego fudbal – proba me umirit mali Zaviša - Reko nam čovek da je on najbolji fudbaler u celoj istoriji, i da moramo da vidimo kako je on to igrao. Mi se celo vreme kada nešto mnogo lepo napravimo, pogotovo neki potez tehnički komplikovan, deremo Mesi, Mesi, a čovek došo i reko da nas jebo Mesi, da ima i boljih od njega.

-A ko je on da vas tako vaspitava?

-Reko da se zove Pele, moj ga deda često pominje. Govori mi kad blejimo u fudbal: 'Drago dete, jebote ovi sadašnji fudbaleri iz epruvete, sve su to bez mozga atlete, i zato nikad više vedete, ko šta je bio Pele. Šta je taj radio s krpenjačom, niko više neće. Postaveo je kriterijume koje nikakvo naučno dostignuće neće moći da pojasni čovečanstvu.'

U jebote, udren se pesnicom u ćelempuru. Zato mi je čovek bio onako poznat.

-Pa Pele, jebote gde si, šta ti radiš u Zaječaru? Izvini šta sam mislio da si peglofil.

-Ma ne peglam ja nikoga, ja samo hoću da ljudi tojest zaljubljenici u sport shvate da je jedan jedini Pele, i da mu nitko nije ni do koljena. Kakav Maradona, kakav Messi, kakvi bakrači. Ja sam zabio 1283 gola i osvojio tri svjetska prvenstva. To je nenadjebivo. I sad svi nešto uspoređuju ove jadnike sa mnom. Strašno. Pogotovo su ova jadna djeca izgubljena. Misle da je Messi bog, a nije nego jadnik i običan smrtnik. Ali oni to misile jer ga sada gledaju, a mene nisu, kao ni Messi, pa zato ja idem po sijetu i prosvjetljujem djecu s devedeovima kako bi vidjeli tko je najveći nogometaš u ovoj galaksiji, ali i u drugim galaksijama kako se koja teleskopima otrkiva. Evo sad će stavit nekakav teleskop na mjesec, otkrit će se još pokoja nova galaksija, pa ću biti još i veći. Cijeli život nakon nogometa sam posvetio samo jednom – meni, meni, meni, meni, meni - kao najvećem. A svi to sad zloupotrebljavaju. Što će tek biti kad umrem? Ali nadam se da će pobijediti istina i borit ću se za nju dok sam živ. Zato me evo i u Zaječaru.

Mnogo me zbuneo ovaj razgovor s Peleom. Mora da je čovek mnogo kivan na ceo svet i izvrčanje istine. Zašto bi inače dolazio u Zaječar. Naš episkop je mnogo puta reko da ni bog ne posećuje Zaječar, a sad najedanput banuo Pele, glavom i slavom. Ponavljam vam opet, jer je ponavljanje kao i uostalom i istorija, keva znanja i nastavnica života, zbuneo me ovaj Pele.
I sam sam ljubioc fudbala i vaistinu me interesuje tko je najveći fudbaler u istoriji?

Nadam se da ćete mi vi kao objektivni i nepristrani medijum koji pozna tajne sporta ko ugostitelj rad bez izdavanja računa, moći da pomognete u ovom mnogo velikom filosofskom pitanju, važnom usedeo bih se reći i za opetovano vaskrsavanje demokratije?

Unapred zahvaljivam i izvinjavam se na mnogo dugačkom imejl pisamcetu, drukčije ne umem da objasnim šta sam hteo da pitam,

lepi pozdrav,

Svetozar iz Zaječara

............................................................................................

Dragi Svetozare,

hvala vam na vašem iscrpnom pismu i znatiželji koju iskazujete iz svake svoje rečenice. Znatiželja je majka svih bitaka, kao što reče nepotpisani autor grafita na ulazu u Postojnsku jamu, odakle je htio dospijeti u središte naše zemlje, a dospio je u središte one nezemaljske. No dobro pustimo to.
Vas, ako smo dobro shvatili, interesira tko je najveći od spomenute trojice iz vašeg e-mail pisma. Znači je li to Pele, Maradona ili Messi. Ako je tako, onda ćemo se i ravnati po tome, jer osim njih, moramo ipak biti iskreni i reći, ima tu i drugih kandidata. Recimo, kako iz takvog popisa izostaviti brend Davora Šukera. Gdje god taj dođe na kuglu zemaljsku, ljudi utoče brendy kako ne bi trezveno morali slušati što izlazi iz te šuplje glave.
No da ne duljimo, Messija odmah izostavljamo s popisa, jer je on još uvijek aktivan. Znamo svi što CIA govori o aktualnoj povijesti tojest sadašnjici. Ništa. Tako i mi. Prvo mora proći neko vrijeme da bi se o nečemu moglo govoriti. Naravno da u to ne spadaju partizani, četnici i ustaše, kao ni Srbi ili Hrvati – oni o tome pričaju prije, za vrijeme i iza samog događanja - ali spada - nogomet.

Kad smo to lijepo riješili, rekao bi Sanader, idemo dalje. Sad smo na Marakani, pardon Maradoni, ali to je jedno te isto. Znate li, dragi Svetozare, da je vaš sunarodnjak Dule Savić, inače slavni centarfor Crvene Zvezde, na zagrijanju prije početka utakmice s Barcelonom drugog kola Kupa Kupova 1982. pao u nesvijest kada je vidio Diega Armanda Maradonu kako tehnicira s loptom sjedeći i skidajući trenerku u isto vrijeme.

(Padali su ljudi u nesvijest i na spomen Pelea, točnije njegovih nostradamovskih predviđanja: Kolumbija će 1994. biti prvak svijeta, itd., itd.)

Maradona je na toj utakmici zabio najljepši gol u povijesti Marakane (znameniti lob poviše istrčalog Dike Stojanovića). Komentator je komentirao točno ovako: „Eto zašto Maradona košta deset milijona dolara, eto zašto je gospodin Nunez, predsjednik Barselone, uložio maksimalne napore ne bi li ovoga ekstra igrača preveo u svoje redove. Preko 90 hiljada objektivnih navijača Crvene Zvezde u ovim trenucima aplaudira Diegu Armandu Maradoni za vanserijski potez, majstoriju kakva se retko viđa...“

A znate li dragi Svetozare, naravno da znate, da su navijači Napolija na napuljskom groblju iza prvog osvajanja prvenstva Italije postavili pedesetmetarski transparent: „Mrtvi, ne znate što ste propustili“.

A znate što piše na jednom epitafu na groblju u Santosu: „Pele je Alvaru Costi de Souzi rekao da će ovaj doživjeti stotu. Isto popodne je umro.“
Naravno da ova naša zajebancija o Peleovim predviđanjima versus Maradoninoj genijalnosti nema veze s pravim stanjem stvari tko je najveći nogometaš svih vremena. I jedan i drugi (i treći Messi će biti) su veliki. I jedan i drugi su izvan terena bili puno gori, nego na ledini. I jedan i drugi su tašti i teški. Razlika je samo u jednom: Pele je peglofil, a Maradona narkoman.

Pele ide po svijetu i drži propovijedi koje se ne obistinjuju te pegla da je on najveći. S druge strane Maradona ide po svijetu i drogira se te govori da je Fidel Castro najveći. Ne popuje o nogometu.

Samo zato je veći nogometaš.

Najveći.