nedjelja, 08.01.2006.
Biti ili tipkati, to nije pitanje :-))
Ponašanje na netu :-)). Zanimljivo je, svi smo možda slobodniji, možda direktniji. Najbolje se to vidi na chatu ili na forumu. Dođe netko nov i počne svoju spiku, ne obraćajući pažnju na ostale, na one koji već jesu tu, koji taj dio neta smatraju «svojim» i imaju neku uhodanu spiku. Narafski, svježa krv uvijek dobro dođe, često razbije učmalost.
Ali zakaj neki uletavaju na galamu, caps lock i ne daju se smesti. Za takve uvijek postoje rješenja; ignore i kick na chatu, bann na forumu. Čemu sve to, da li ste se ikada zapitali? Ne znam, možda sam na krivim mjestima neta ili sam sitnicava pa takve pojave zapazim i idu mi na živce :-)). Vjerojatno je problem u meni, primjećujem «glasne» i ne mogu (valjda :-)) ) toliko vikati koliko oni mogu. Da caps lock uopće ne spominjem, alergična sam na caps lock, brrrrrrrrrr.
Ponekad, ti «padobranci» uljepšaju dan, točnije noć :-)). Zna s njima biti zabavno, kad ih počnemo zafrkavati :-)). Tja, nekoliko puta čak prodah dobru, staru foru sa Alt F4.
Uostalom, zar naša (tko smo to mi, počela sam tipkati u množini :-)), želim reći mi, koji ćemo prvo upoznati društvo u koje uletismo, zatim procijeniti da li nam se sviđa ili ne) reakcija na «upadače» ne govori puno o nama. Neki (ne spadam u te, nikako :-)) ) su puni strpljenja, razumijevanja i žele pomoći. Neki (tja, u ove spadam :-)) ) savjetuju spaljivanje kompa, tipkovnice, dotjerivanje modema ili adsl-a čekičem (uz podrobna uputstva: Uzmi jakooooooo veliki čekič), lupanje glavom o monitor ... da ne nabrajam sve kaj mi pada na pamet u neke noćne sate :-)). Tja, upravo vidjeh da sam napisala da neki to savjetuju, na žalost ili na sreću, nisam upoznala puno radikalnih poput sebe same :-)). Da li bih trebala ikaj iz toga naučiti? Ako nisam sve ove godine neta, teško da ću sada :-)). Na netu, k'o i svugdje, opstaju uporni, znači, kakvi god bili «kreteni», ako imate više volje nego oni, ostat ćete. U međuvremenu, ne treba se preveć uzbuđivati, eventualno treba naći koju suosjećajnu dušicu i plakati na ramenu za starim, dobrim vremenima kada takvi nisu imali ni komp ni net.
Ponekad, ali samo ponekad, se zapitam kakvi smo online, a kakvi offline. Kakva sam zapravo ja, kakvo je moje tipkanje :-)). Obično čitam komentare da sam nekada bila žešća, zakaj sam se ublažila. Ne znam, mislim da sam uvijek ista :-)). Ponekad pogodim nečiju slabu točku i onda nastane «pakao», a da pojma nemam kaj sam izvela, opet :-)).
Svi znamo ili bismo trebali znati osnovna pravila ponašanja. Vrijede i online i offline: Kada uđeš, prvo pozdravi, onda malo pričekaj, pogledaj kakva je spika, kakvi su ostali i probaj se uključiti. Ako ti ne daju da se uključiš, izađi. Dođi i idući puta i opet probaj se uključiti (narafski, ak' ti se ta spika tako jako svidjela :-)) ). Ako ti ni tada ne uspije, tja, net je jako velikiiiiiiiiiiiiii, ima mjesta za sve :-)). Zašto tjerati sumnjiv i beskoristan inat i uporno se gurati tamo gdje me ne žele. Tja, upravo se sjetih jednoga davnog vremena chata i nicka kojeg uporno kickah. Da bih na kraju, zahvaljujući njegovoj upornosti dolaženja, shvatila sam u krivu, procjena mi je bila pogrešna :-)). Javna isprika dotičnom troslovnom nicku :-)).
Dakle, sad bih trebala nekaj pametno zaključiti, ali to mi ne odgovara uz frizuru :-)). Ne slijedite moje «savjete», jer su, očito, sumnjive kvalitete. A i često su oni koji vas/nas kickaju/ignoriraju/bannaju samoživi idioti (pogledajte me dobro, ta sam :-)) ), koje malo moći dovodi do ekstaze. Dajte mi kick :-)). Dajte mi moć :-)). I to cijelu noć :-)).
Ah da, kad me uhvate napadi stihoklepstva, kickajte me, obavezno :-)). Uštedjet ćete muke i sebi i meni i onima koji su nekom ružnom igrom slučaja na tom dijelu neta :-)).
Slučaj na netu, postoji li :-)). Privuče nas zbog nečega neko mjesto, možda tamo neka osoba i «navučeni» smo :-)). Ovisnosti, lijepa si :-)).
Narafski, zafrkavam se, slučajnost postoji (valjda :-)) ). Ali, zar i ne postoji «neka čudna veza», neki otipkani reci, nešto nedefinirano, nešto posebno. Nešto lijepo :-)).
Tja, da se vratim na početnu temu, ponašanje na netu. Točnije, neugodno ponašanje na netu. Zar nije jednostavnije biti uljudan i samim time donekle prihvaćen? Narafski, zakaj dopustiti pravilima da sputavaju, kad baš želim vikati i vrijeđati. Tko su ti kojima to radim, da bih uopće vodila/o računa o njima :-)). Tko im je kriv kaj su na netu, neka izađu van i nađu si život :-)). Pravac u prvu birtiju :-)).
Obožavam one koji primjećuju koliko sam često na netu i daju mi pametne savjete :-)). Zanima me koliko su takvi često online, jer kako inače znaju moju količinu net-vremena :-)). Da, to po meni spada u nepristojno ponašanje :-)). Zar ima smisla tipkati o tome kako bi neki morali se maknuti i živjeti život, a ne ga tipkati. U čemu je zapravo razlika, objasnite mi :-)).
Pristojnost ili ne :-)) ...
Primjetnost ili ne :-)) ...
Puno tipkanja ili samo dovoljno tipkanja, odlučujemo sami :-)) ...
- 01:49 - Komentari (6) - Isprintajte - #