vrtuljak

17 svibanj 2011

i vrtuljak mog života se ne prestaje okretati...samo uzima sve veći zalet i otkida ono malo zraka što ga usputa hvatam...a ja samo želim da stane...da siđem...jer ne mogu, jer više nisam ja ja...a on se vrti sve brže i brže i sve luđe i luđe....a ja uzalud pokušavam stić...i vriskom param svoju tišinu...a vrtuljak se okreće sve brže i brže..i meni p,ostaje zlo....želim samo sići i stat objema nogama na čvrsto tlo...al ne...ovo postaje tornado i baca me negdje dalje...a bojim se da se neću znat vratit...ako ikad stane...a moram se vratit...ne mogu ali moram...zbog jednog...

ali vrtuljak se i dalje vrti...a meni je i dalje muka...

KAO KRUŽNI TOK BEZ SKRETANJA I STAJANJA...ETO, BAŠ TO


<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.