četvrtak, 27.11.2014.
IKEBANA OD AVIONA I PSALAMA
|
(09 Vll 2009) Dugo sam mislio da je neko nastradao u mrtvoj tački moga vidnog polja i pitao se ko bi to mogao biti nadajući se da to možda nisam bio baš ja sam onda kada sam slepo verovao u željeno i sanjano u paralaksi svoje nedavne stvarnosti. A tada si mi ti šapnula, anđele da je to skrovište u kome postojiš za mene kao kontrapost svoga i moga trajanja pa iako te ne mogu ugledati ipak ćűtim i osetim ti prisustvo jer odatle štitiš moj pogled ranjivo rastegnut po širokim vidicima tanak kao krilo vilin-konjica dok putuje po svetu autostopom tražeći brižljivo mesto gde bih mogao od mlinskih kamenova u sebi ozidati zamak u pesku za tebe. Iako ova magija povezanosti ne pomera stvari već njihove senke i eha ona ne propušta ni plimu na peščane plaže nego samo šuštave prste pene kojima vali prevrću sitno kamenje i zato smo sigurni u tami naše peščane ložnice u kojoj si preda mnom sretna i sasvim otkrivena a ja te prepoznajem i u mraku prvim zagrljajem jer je tvoj struk crna zvezda što beskrajem upija u sebe moje ruke (za A.) |
petak, 21.11.2014.
SLIKOVNO PISMO ZA TEBE
|
četvrtak, kolovoz 19, 2010
Snova se izjutra ne sećam i zato se probudih na tren tek na kratko da zapišem kako sam tebe sanjao: "vidim ledja moga andjela tvoja i ona radjaju demone strasti u meni" Dodirujem te željno kao jezik zrelu smokvu da joj oseti nabreklost vlagom koja se pod pritiskom vrška slatko i meko raspukne u ružičaste polovine tvoga ukusa i mirisa I uživam. A da li te uopšte smem još uvek ovako voleti? Eto, govorim o dodirima a ruke mi se u drvene čekiće premetnule preteške i hrapave za nežnost pa ti stihove pišem klinastim pismom koje dobuje čavle slova ovih reči po ploči od gline već stegnute u sebe i jedino moje ime pisaljka po uglovima zaboravlja jer ti mome dodiru samo težinu još osetiti možeš. Da su mi prsti plisakavice u plićaku da su moji pogledi leptiri u mraku a dodiri senkama krajevi da me tetive mojih nogu kao strelu u tebe mogu odapeti a šake mojih ruku tvoje grudi u toplo sobom obuku kakve bi snove ti i ja mogli jedno drugom pružati bez budjenja da se zapišu jer bi uvek prisutni u nama bili i danju i noću ljubavi moja (za prvo slovo moje azbuke) 19. 08 2010 |
srijeda, 12.11.2014.
Povratak
|
Vlad se je Krvoglad konacno vratio!
Sadnice su posadjene, sudbina ce odluciti sta ce se sa njima dalje desiti! Ekipa: Steva, Milos, Miodrag, Goca, Davorko, Mustafa, Sreten i Milenko, uz tehnicku podrsku Danka i Marka, te jos jedne ekipe profesionalaca (gorenavedeni su svi volonteri, pa im je pominjanje imena plata!), odradili su akciju i zazeleneli jos jedan obronak nasega Balkana! Nek bi dogodine stasalo jos sadnica za nove goranske podvige! Uraaa! |
