< | svibanj, 2012 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
28 | 29 | 30 | 31 |
Jesan, more bit, malo isprimiša redoslijed, ali kako je zgusnut slijed događaja ove dane, nemojte mi zamirit, najpri san odradija ono ča je namjenjeno širin narodnin masan, a onda ovo ča je, ipak, naš deboto mali privatni događaj uskoga kruga prijatelja i poznanika. Kako san već i prošli put napisa, još jedan put fala lipa HRT-u na spajanju naoko nespojivoga, na upoznavanju nas deboto susidi koji se i jesmo i nismo otprije znali, ali nas je sudjelovanje na kvizovima ujedinilo. Je li se ča prominilo od zadnjega puta? Osin ča smo godinu dan stariji, sa kojon sidon vlasi više i pokojon novon „borom smješnicom“ oko očiju, skoro ništa. Svi smo, više oli manje, nastavili ustrajno posjećivat Katedralu HR duha ... ... fala teti Branki na instrukcijama ... ... sa više oli manje uspjeha. Nova forma kviza je, najblaže rečeno, za*ebana. Naravno da govorin u svoje ime, Ja prvi se nisan baš proslavija sa nastupon ... Za kaznu san doma tri puta pogleda „Ubojstvo u Orient Expressu“ ... editors cut ... ali, kad san vidija kako je proša El Grande Mirko Miočić, bar mi je pinkicu lakše. Kad je njega onako priznojilo, a ča bi ja onda triba govorit? Redon smo plesnili na „0,00 kn“, moja malenkost, Mrki, Željko Jurić ... najfriškije od nas je nastupila naša novopečena profešurica .... Snimka nastupa, a uspomenu i dugo sjećanje ... a za domaći rad: pogledat 3X „Moulen Rouge“ ... koja se također nije proslavila sa rezultaton. Jedini je naš trogirski profešur Medar osvitla obraz ST kvizaške ekipe, i naravno, drugi plenum u konobi „Nevera“ je bija samo pitanje vrimena, da svi uspijemo uskladit obaveze. Lipo je bilo, ovi put nije bija samo riblji meni, nego smo malo promišali, kogod ribu a ko meso, ma smo svi jednako guštali ... od početka ... ... do prid kraj, kad san šinjorinu novopečenu profešuricu uspija nagovorit da vazme fotoaparat u svoje ruke. Nakon par pokušaja i hladnog rataa sa elektronskin stabilizatoron slike, došli smo i do pokoje upotrebljive fotografije, da se i ja mogu napokon pofalit da san na kojoj slici. Uz malo dodatno priznojavanje kad je šinjorina aparat vazela u svoje ruke. Ipak je sve dobro završilo ... Opet smo, ka i godinu prije, „zatvorili“ konobu, već smo se odavno tribali pritvorit u bundevu kad smo polako, okripljeni ugodnin druženjen i lipon spizon krenili svaki na svoju stranu. Sa nadon da nećemo morat opet čekat godinu dan na novo kvizaško druženje. Zdravi i veseli bili!!! |
Ni prvi ni zadnji put je naš Mašograd pokaza koliko jema veliko srce. Znamo svi, nikome ruže ne cvitaju, ali, kako je voditeljica Miroslava Batina pročitala u tekstu citat od jednoga pametnoga čovika: Bogat nije oni ča jema, vengo oni ča darije od srca. Skupila se večeras u naše kino, na koncert "Klape u Sućurcu" jedna prilično amorfna masa svita. I oni ča pivadu ka grdelini, i oni ča in je tovar ugazija na uvo, od oni ča su jedva završili pušku skulu, pa do svita sa par fakulteti. Svi je nji ujedinila misao da će svojin, makar i malin prilogon, pomoć potribitima. I jubav za klapsku pismu, naravno ... Naš domaći svit, muška klapa „Podvorje“ i ženska klapa „Putalj“ dali su sve od sebe, cili naš MO isto tako, da dovedu tračak klapske pisme u ovo naše nesriknje malo misto. Ako dvorana i nije bila puna, skoro sve su karte bile prodane, puno je svita bilo opravdano spriječeno u dolasku. Pokrovitelji, to ka oni ča su ovako oli onako šušnili malo više, su Grad Kaštila i Ekograf, brez kojega će teško proč bilo koji događaj u Mašogradu. Sve su to medijski popratili kaštelanski portali sucurac.info, Portal Grada Kaštela i Kaštelanska Panorama. Kako ne bi ostali uskraćeni i oni ča mislidu da kompjuteri služidu samo za igranje, i za meknit na Fejs „Evo sad san u kinu na koncertu“, rekla se koja besida i na Radio-Dalmaciji, Radio-Splitu i Nautic Radio Kaštilima. Osin već nabrojani domaći klapa, došli su nan u pohode i klape iz bliskoga susidstva: Muška klapa Mriža iz Splita, ženska klapa Kurjože iz Podstrane, muška klapa Kampaneli iz Kaštili, muška klapa Kamen i ka cukar na kraju, Vokalisti Salone sa Špiron Jurićen ka Prvin. I muški i ženske su dali sve od sebe, a virujte, to nije malo, i bilo je skroz lipo za čut. Znan da mi niki od vas ka ono baš i ne virujedu svaku, ali evo jedan mali izbor, po mome skromnome ukusu, od ove lipote za uši ča me je snašla večeras. A ako ćemo pravo, bilo i je lipo i vidit, a ne samo čut I još su se na kraju svi skupili na pozornicu pa zapivali onu iz naslova. Ma ča ću van poć govorit, poslušajte, i neka pati oni koji je moga doć, a nije doša. Ja toliko! Da je ovo bilo prošlu nedilju, bija bi mirakul da san uspija dovest Zakonitu na koncert, a ovako je to pomalo postalo uobičajeno. Još se nije navikla na novi status, još se ustane ujutro ranije „da sredi po kući pri nego gre na posal“ ... a onda se siti di je, pa malo šalta u nižu brzinu ... ali priživićemo i to. Ovod smo večeras bili iz drugi razloga, da pomožemo onima ča in je teže nego nan, a ne da kukamo vlastitu sudbu kletu I zato, samo da bude zdravlja, a sve ostalo onda moremo rješit. Zdravi i veseli bili! |